Izaberi jezik:
Tema broja

MENADžMENT, KOMUNIKACIJE I POLITIČKI MARKETING

JAVNOST: DISTINKTIVNA OBELEŽJA POJMA

Sažetak

Cilj ovog članka predstavlja pokušaj jednog kodiranja pojma javnosti. Kodiranje ovde podrazumeva kritičko propitivanje bazičnih, u velikoj meri suprotnih teorijskih pristupa fenomenu javnosti (diskurzivni i agregativni model), kao i na njemu zasnovano ustanovljavanje osnovnih, definišućih svojstava fenomena, odnosno onih elemenata i svojstava koja ona treba da poseduje da bi bila prepoznata kao objekt na koji pojam referira. Kodiranje ovde uključuje razgraničavanje značenja ovog pojma na dva nivoa: u odnosu na srodne kategorije kolektiviteta: društvenu grupu, masu i (medijsku) publiku; kroz uspostavljanje relacija između značenja pojma „javnost“ i značenja sinonimnih pojmova „javno mnjenje“ i „javna sfera“. Smisao ovog kodiranja sastoji se u utvrđivanju implikacija razlika u odgovorima na kontroverzno pitanje da li je javnost entitet na koji se može referirati, ili je samo konstrukt, pojam koji ima denotaciju ali ne i referenta; da li je taj referent odrediv kao subjekt, hipotetički kolektivitet, ili se o javnosti, osim kao o glasačkoj populaciji može govoriti samo kao o simboličkoj referenci (imaginarnoj publici) koja figurira u javnoj sferi.

Ključne reči:

Reference

    1. Хабермас, Ј., Јавно мнење, Култура, Београд, 1969.
    2. Хабермас, Ј., „Комуникативни појам моћи код Хане Арент“, Заточеници зла: завештање Хане Арент, Београдски круг, Женске студије, Београд, 2002, стр. 258-274;
    3. Бенхабиб, Ш., „Од проблема просуђивања до јавне сфере: промишљање политичке теорије Хане Арент“, Заточеници зла: завештање Хане Арент, Београдски круг, Женске студије, Београд, 2002, стр. 321-363.
    4. -Томић, З., Комуникација и јавност, Чигоја штампа, Београд, 2004.
    5. Де Токвил, А., Демократија у Америци, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2002.
    6. Миливојевић, С „Јавност и идеолошки ефекти медија“, Реч 10, 2001.
    7. Павићевић, Ђ., “Политички дискурс и рационалност”, СПМ, 1996, 1-4.
    8. Канингам, Ф., Теорије демократије, Филип Вишљић, Београд, 2003.
    9. Ле Бон Г., Психологија гомиле, Алгоритам, Београд, 2005.
    10. Московиси, С., Доба гомиле (1,2), Чигоја штампа, Београд, 1997.
    11. Влајки Е., Игре друштвеног комуницирања, Младост, Београд, 1984, стр. 129.
    12. Јевтовић, З, Јавно мнење и политика, Београд, 2003.
    13. Рот, Н., Основи социјалне психологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1989.
    14. Томић. З., Комуникологија, Чигоја штампа, Београд, 2003.
    15. Тадић, Љ., Оглед о јавности, Универзитетска ријеч, Никшић, 1987.
    16. Price, V., „On the Public Aspects of Opinion: Linking Levels of Analy­sis in Public Opinion Research“; Communication Research, 1988; 15; стр. 659-678.
    17. Agnes S Ku, “Revisiting the notion of ‘public’ in Habermas’s Theory Toward a Theory of Politics of Public Credibility”, Sociological Theory, 18:2, July 2000.
    18. Noelle Neumann, E., (1993), The spiral of silence, Public Opinion Our Social Skin (2nd edition) Chicago: University of Chicago Press
    19. Calhoun C. (ed.) Habermas and the Public Sphere, MIT Press, Cam­bridge, Massachusetts & London, 1992.
    20. Whipple, M., The Dewey-Lippmann Debate Today: Communication Dis­tortion, Reflective Agency, And Participatory Democracy, Department of Sociology, University of Texas at Austin.
    21. Lippmann, W., Javno mnijenje, Zagreb, 1995.
PERIODIKA Politička revija 4/2008 УДК: 316.653 1285-1308
ç