ИСТРАЖИВАЊЕ О ЗАСТУПЉЕНОСТИ ЖЕНА НА ЗНАЧАЈНИМ ДРУШТВЕНИМ ПОЛОЖАЈИМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Вера Арежина

Мср Ненад Спасојевић

Сажетак

Положај жене у Србији мењао се током деценија, од њене првобитне улоге мајке и домаћице унутар домаћинстава. Данас се жене у Србији налазе на значајним положајима, теже остваривању својих каријера, одавно имају и право гласа и одлучивања, али су уједно и даље стуб домаћинстава. Циљ овог рада је да прикаже и објасни колико се улога жене у Србији заиста променила и да ли жене данас уживају већа права него што су их пре имале. У раду је коришћен аксиолошки теоријско-методолошки приступ, као и комбиноване методе. Такође, кроз резултате истраживања које су спровели студенти друге године студија и академско особље Факултета политичких наука у Београду у априлу 2020. године, биће представљени и ставови 710 грађанки и грађана Србије по питању положаја жена на значајним друштвеним положајима. Поред тога, биће анализирани и њихови ставови и о другим аспектима који су кључни када се говори теми заступљености жена на значајним друштвеним положајима.

Референце

• Аритоновић, Ивана. 2009. „Друштвени положај жена у Србији у доба Краљевине Југославије“. Баштина, св. 27.
• Блиц. 2020. „За три године више од 132.600 случајева породичног насиља“. 08. март 2020. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/za-tri-godine-vise-od-132600-slucajeva-porodicnog-nasilja/yxh2l95.
• Божиновић, Нeда. 1996. Женско питање у Србији – у XIX и XX веку. Београд: Феминистичка издавачка кућа 94.
• Вељић, Јелена. 17.04.2019. „Родна (не)равноправност: стаклени плафони и стаклени зидови”. Бетон, бр. 206.
• Вучетић, Радина. 2007. „Жена у граду – Између резервата приватног и освајања места у јавном животу“. У Приватни живот код Срба у 20. веку, пр. Милан Ристовић, Београд: Клио.
• Данас. 2019. „Статистика о насиљу над женама у Србији још увек поражавајућа“. 14. новембар 2019. https://www.danas.rs/drustvo/statistika-o-nasilju-nad-zenama-u-srbiji-jos-uvek-porazavajuca.
• Данас. 2020. „НВО: За 20 година у Србији у породичном насиљу убијено више од 300 жена“. 18. мај 2020. https://www.danas.rs/drustvo/nvo-za-20-godina-u-srbiji-u-porodicnom-nasilju-ubijeno-vise-od-300-zena.
• Добрић, Вучина. 1987. Антифашистички фронт жена Југославије 1942-1955 (1945-1953). Београд: Библиотека информативних средстава.
• Закон о равноправности полова, Службени гласник РС, бр. 104/2009.
• Закон о раду, Службени гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење).
• Закон о спречавању злостављања на раду, Службени гласник РС, бр. 36/2010.
• Закон о забрани дискриминације, Службени гласник РС, бр. 22/2009.
• Марков, Слободанка. 2001. Право гласа жена. Београд: Центар за слободне изборе и демократију.
• Национална стратегија за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године са Акционим планом за период од 2016. до 2018. године, Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 − исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14.
• Симеуновић-Патић, Биљана, и Слађана Јовановић. 2013. Жене жртве убиства у партнерском односу. Београд: Институт за криминолошка и социолошка истраживања.
• Томшич, Вида. 1981. Жена у развоју социјалистичке самоуправне Југославије. Београд: Југословенска стварност.
• IBM. 2020. “IBM SPSS softwareˮ. Last accessed 15 Novembre 2020. https://www.ibm.com/analytics/spss-statistics-software.
• Termiz, Dževad, i Vera Arežina. 2015. Problemi istraživanja i naučnog proučavanja komunikologije. Sarajevo: Fakultet političkih nauka.
• WECF. 2018. “The Gender impact assessment and monitoring toolˮ. Last accessed 22 Novembre 2020. https://www.wecf.org/wp-content/uploads/2019/01/FINAL-GIM-Tool-Jan-19.pdf.