ИСТРАЖИВАЊА ПРЕДИЗБОРНОГ МНЕЊА У ДОБА ЗАСТРАШИВАЊА НАРОДА: ПОМОЋ У ОСМИШЉАВАЊУ КАМПАЊЕ ИЛИ СРЕДСТВО ИЗБОРНЕ ПРОПАГАНДЕ

Војислав Михаиловић

Срећко Михаиловић

Сажетак

Добитна комбинација за изборе у демонској инкарнацији готово сваке олигархије која настоји да се прикаже у демократској верзији, гласи: застрашивање + уцене + подмићивање народа који има право гласа. Више је народа са правом гласа који има ниску отпорност према овој тријади, него народа којег је тешко застрашити, него људи који не дају повода за уцену и људи који одбијају мито. У таквој констелацији односа олигархије и подређеног народа питање је да ли је могуће и како је могуће обављати друштвена истраживања, и надасве каква се истраживања раде. У ствари, питање је да ли и колико се истраживања своде на средство којим олигархија повећава своју „изборну моћ“ или су ипак могућа истраживања која испитују шансе демократије у једној аутократској држави са већином поданика ауторитарно оријентисаним. Дакле, какав је исход предизборног сучељавања српске олигархије, овдашњег ауторитарног народа и каквих-таквих истраживача политички конфузног предизборног мнења? У ситуацији када је „дух времена“ овог народа уочи избора обележен широком (пред)изборном патологијом, питање је да ли је могуће обављати коректна мнењска предизборна истраживања. Да ли се истраживачи могу ослонити на изјаве испитаника који су застрашени, уцењени и подмићени?
Одговори на та питања траже неке претходне одговоре: (1) Да ли се уопште може добити пристанак на анкету у друштвеној клими обојени радом поменуте тријаде? Ко су они који одбијају да одговоре на питања анкетара: шта о њима знамо, ако уопште нешто знамо? (2) Да ли има истраживача којима је стало до коректно и професионално изведеног истраживања? Ако таквих има, да ли они могу да дођу до прилике да реализују неко истраживање? Да ли има наручилаца за њихова истраживања? (3) Ако постоје моћни политички субјекти који су спремни да застрашују, уцењују и подмићују цели гласачки народ, зашто објект тих радњи не би били и сами истраживачи, зашто би баш они били изузетак? На крају, ту су и питања о томе како сам заплашен, уцењен и подмићен народ види могућност да искаже своје, а не изнуђено мишљење и своје изборно опредељење, а не оно које се од њега безусловно захтева? Какав је одговор народа на све принуде и изнуде, уочи избора и после избора?

Референце

• Beins, B.C. (2013). “Social Desirability Bias.” In The Encyclopedia of Cross-Cultural Psychology, K.D. Keith (Ed.)
• Berinsky, A. J., & Lavine, H. (2012). “Self-monitoring and political attitudes.” In: Improving Public Opinion Surveys: Interdisciplinary Innovation and the American National Election Studies (pp. 29-45). J. H. Aldrich & K. M. McGraw (Eds.)
• Beta (2022). „Udruženja novinara upozoravaju: Srbija na Svetski dan slobode medija u medijskom mraku.” Danas https://www.danas.rs/vesti/drustvo/udruzenja-novinara-upozoravaju-srbija-na-svetski-dan-slobode-medija-u-medijskom-mraku/
• Bodor. T. (2012). Hungary’s “Black Sunday” of Public Opinion Research: The Anatomy of a Failed Election Forecast, International Journal of Public Opinion Research, Volume 24, Issue 4, Pages 450–471.
• Vučićević, D. i Jović, N. (2020.) Odlazak mladih i nepoverenje u poliku u Srbiji. Beograd: Vestminsterska fondacija za demokratiju.
• Gnambs, T., & Kaspar, K. (2015). “Disclosure of sensitive behaviors across self-administered survey modes: a meta-analysis.” Behavior research methods, 47 (4), 1237–1259.
• ESOMAR and WAPOR. (2018). Guideline on Opinion Polls and Published Surveys.
• Jovanović, M. (2021.) „Od zahteva za slobodne i poštene izbore do izborne reforme – dijalog vlasti i opozicije u Srbiji 2019. godine“. Sociološki pregled, vol. LV, nо. 2, (267–292)
• Kalinin, K. (2016). „The social desirability bias in autocrat’s electoral ratings: evidence from the 2012 Russian presidential elections“, Journal of Elections, Public Opinion and Parties, 26:2, 191-211.
• Klar, S., Weber, C. & Krupnikov, Y. (2016). „Social Desirability Bias in the 2016 Presidential Election“. The Forum, 14(4), 433-443.
• Kuran, T. (1997). Private Truths, Public Lies: The Social Consequences of Preference Falsification (Reprint ed.). Harvard University Press.
• Lensvelt-Mulders, G. (2008). Surveying Sensitive Topics. In: International handbook of survey methodology (Chapter 24) Edith D. de Leeuw, J. J. Hox, and D. A. Dillman: (Ed.)
• Mihailović, S. (2020) „Istraživanja predizbornog mnenja građana 1990-2019.“ U: Jovanović, M. i Vučićević, D. Kako, koga i zašto smo birali. Izbori u Srbiji 1990-2020. godine. Beograd: Službeni glasnik i Institut za političke studije. 273-302.
• Mihailović, S. (2022a) „Apstinencija ili ignorisanje izbora. Istraživanje predizbornog mnenja građana Srbije. CATI, decembar 2021. godine.“
• Mihailović, S. (2022b). “Lažna istraživanja – predizborna ekspanzija.” Danas https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/lazna-istrazivanja-predizborna-ekspanzija/
• Noelle-Neumann, E. & Petersen T. (2004). “The Spiral of Silence and the Social Nature of Man”. In: Handbook of Political Communication Research. L. L. Kaid (Ed.) Lawrence Erlbaum Associates.
• Preisendörfer, P., & Wolter, F. (2014). “Who Is Telling the Truth? A Validation Study on Determinants of Response Behavior in Surveys.” Public Opinion Quarterly, 78, 126-146.
• Roper, B.W. (1984). “Are Polls Accurate?” The Annals of the American Academy of Political and Social Science. 472(1): 24–34.
• Sieber, J. E., Stanley, B. (1988). “Ethical and professional dimensions of socially sensitive Research”. American Psychologist, 43, 49–55.
• Stojiljković, Z. (2021). „Srbija u raljama klijentelizma.“ Danas https://www.danas.rs/vesti/ drustvo/srbija-u-raljama-klijentelizma/
• Tannenberg, M. (2017). “The Autocratic Trust Bias: Politically Sensitive Survey Items and Self-Censorship (June 2017).” V-Dem Working Paper 2017: 49, Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=2980727 or http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.2980727
• Tourangeau, R., & Yan, T. (2007). “Sensitive questions in surveys”. Psychological Bulletin, 133(5), 859–883.