ISTORIJSKE OSNOVE SRPSKE POLITIČKE MISLI

Jelena Vukoičić

Sažetak

Burna istorija srpskog naroda na balkanskom raskršću velikih civilizacija imala je značajan uticaj na savremenu srpsku političku misao u XIX i XX veku. U periodu od XII do XIV veka, pod vlašću dinastije Nemanjića,a Srbija je postala najveća i najmoćnija država na Balkanu, a njen uspon dostigao je svoj vrhunac za vreme vladavine cara Dušana, sredinom XIV veka. Nakon iznenadne Dušanove smrti započinje slabljenje srpske države koja postepeno gubi teritorije pod naletom turskih napada, da bi vek kasnije bila u potpunosti osvojena od strane Otomanskog carstva. Uspon i pad srednjovekovne Srbije, i vekovi koje su Srbi morali da provedu pod okupacijom Otomanske imperije, fundamentalno su oblikovali srpsku nacionalnu svest i identitet, kao i srpsku političku misao i program pomoću kojeg su politički lideri i ideolozi pokušavali da obnove Srbiju u XIX i XX veku.

Reference

1. Базић, Јован, „Улога косовског мита у обликовању српског националног идентитета“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2012.
2. Batakovic, Dusan T., The Serbs of Bosnia and Herzegovina – History and Politics, Dialogue, Paris, 1996.
3. Богдановић, Димитрије, Књига о Косову, Пројекат Растко – Грачаница, електронско издање, http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/.
4. Вукоичић, Јелена, Историја, рат и идентитет Срба у Републици Српској, Чигоја штампа, Београд, 2015.
5. Ђукић, Остоја, „Морални аспекти Дејтонског мировног споразума”, у: Република Српска – Десет година Дејтонског мировног споразума, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2005.
6. Кнежевић, Милош „Ослобођење, слобода и држава: Размишљање о могућим приступима суштини српског питања“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2013.
7. Милосављевић, Борис, „Национални карактер, културни и политички образац“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2013.
8. Михаљчић, Раде, Косовска битка у историји и популарној традицији, БИГЗ, Београд, 1989.
9. Михаљчић, Раде, Крај српског царства, Српска књижевна задруга, Београд, 1975.
10. Никифоров, Константин, „Мјесто и улога Дејтонског споразума на постјугословенском простору”, у: Република Српска – Десет година Дејтонског мировног споразума, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2005.
11. Рашковић, Јован, Луда земља, Акваријус, Београд, 1990.
12. Стојанчевић, Владимир, „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839.”, у: Историја српског народа V-I, Владимир Стојанчевић (ур.), стр. 7-158, Српска књижевна задруга, Београд, 2000.
13. Ћирковић Сима (ур), „Успон и ширење српске државе”, у: Историја српског народа I, стр. 437-663, Српска књижевна задруга, Београд, 2000.
14. Ћосић, Добрица, „Српско питање – демократско питање”, у: Теорија политике, Драган Симеуновић (ур.), Наука и друштво, Београд, 2002.
15. Чубриловић, Васа, Историја политичке мисли у Србији XIX века, Просвета, Београд, 1958.
16. Шуљагић, Сања, „Српски национални идентитет од средњовековне теодулије до разградње модерне државе Србије“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2014.