ISTORIJSKA GENEZA I PRIRODA MODERNIH ETNIČKIH SUKOBA NA KOSOVU I METOHIJI

Srđan Ž. Slović

Sažetak

Nakon završetka ere „hladnog rata“ došlo je do ras­pada SSSR, istočnog bloka i Jugoslavije. Raspad je uslovno pojavu ne više velikog rata, već manjih regionalnih i unutrašnjih sukoba. Oni su bili praćeni intervencijom drugih država i međunarodnih organizacija. Njihov osnovni uzrok leži u nemogućnosti vlade da ih obuzda, pa stoga, sada vla­de kao svoje glavie prioritete određuju njihovo obuzdavanje, jer sukobi ovakve vrste mogu da prerastu u humanitarnu tragediju ili anarhiju. Etnički sukobi na Kosovu i Metohiji su se razvijali u pravcu širenja i eskalacije. Sukob se širio na samoj teritoriji Kosova i Metohije i susedstvu, dok je eskalacija podrazumevala pojačanje intenziteta sukoba. Da bi se oni neutralisali, došlo je do uključenja međunarodnog činioca Kontakt grupa, OEBS, NATO, EU. U radu će biti analizirana situacija na Kosovu i Metohiji nastala tokom devedesetih godina XX veka. Akcenat će biti stavljen na političko organizovanje Albanaca, delovanje paralelnih struktura vlasti i sukobe između OVK u policijskih snaga tadašnje SRJ. Pošto sukob nije mogao biti rešen posredovanjem, usledila je intervencija NATO-a koja je završena Kumanovskim sporazumom u donošenjem Rezolucije 1244, kojima su srpske bezbednosne snage i vojska morali da napuste teritoriju Kosova i Metohije. Pošto je odnos između Srba i Albanaca karakterisao jedan kulturni obrazac dominacije i podređenosti, onda je nakon dolaska međunarodnih snaga na teritoriju Kosova i Metohije ta dominacija prešla na albansku stranu, jer na tom području nije bilo moguće uspostaviti toliko željeno multietničko društvo.

Reference

1. Фатић Александар (приређивач), Питање Космета, ИМПП, Београд, 2006.
2. Лемпи Р. Џон, Југославија као историја – била двапут једна земља, Дан Граф, Београд,
3. Лутовац Зоран, КЕБС, мањине и југословенска криза, Институт за друштвене науке и ИМПП, Београд, 1995.
4. Ролс Џон, Право народа, Alexandria Press и Нова српска политичка мисао, Београд, 2003.
5. Словић Срђан, Аронова теорија међународних односа и актуелно косовско питање, Институт за српску културу, Приштина/Лепосавић, 2009.
6. Словић Срђан, Људска права, KEBS/OEBS и косовска криза, Институт за српску културу Приштина/Лепосавић, 2010.
7. Суботић Момчило, „Отимање Космета у процесу расрбљивања Балкана“, Национални интерес бр. 3/2009, год. V, вол. 6, ИПС, Београд.
8. Суботић Момчило, Право на самоопредељење и „југословенски експеримент“ прва, друга и трећа Југославија, ИПС, Београд, 2004.
9. Switalski P., The OSCE in the European Security System: Chances and Limits, Warsaw,1997.
10. Stuart Kaufmann, Modern Hatreds, Cornell University Press, Ithaca, NY, 2001
11. Стојановић Радослав, Спољна политика и државно уређење, Досије, Београд, 2001.
12. Стојановић Светозар, Serbian-American Relations Today in: Односи САД-Србија финална провера, ФПН, Београд, 2008.
13. Васић Ненад, Геоекономија Косова – Quo vadis? Инсти­тут за српску културу Приштина/Лепосавић, ИШ „Стручна књига“, д.п. Београд, Београд, 2001.
14. Wolf Stefan, „Conflicts Without Borders“, The National In­terest, May/June 2008.