ГЛОБАЛНИ ЏИХАДИЗАМ – ТЕОРИЈСКА ПОЛАЗИШТА СУПРОТСТАВЉАЊА ПРЕТЊИ

Хатиџа Бериша

Игор Баришић

Сажетак

Џихадизам као идеолошки и политички покрет представља глобалну претњу за међународни светски поредак и демократске вредности савременог друштва. Управо због своје блискости са Исламизмом и Исламским фундаментализмом, неразумевања западног, превасходно хришћанског и секуларизованог друштва, погрешне и несмотрене политике великих сила у региону Блиског Истока и Северне Африке, џихадизам је ношен таласом глобализације попримио неслућене размере. Замрзнути сукоби на простору Блиског истока и Африке, дуготрајна политичка и друштвена транзиција, лоше економске реформе и варварска приватизација потпомогнута корупцијом и организованим криминалом, произвели су велика друштвено-економска раслојавања и недостатак предвидиве друштвене перспективе посебно за мањинске и угрожене друштвене групе. Тиме су створени повољни предуслови за регрутацију и мобилизацију незадовољних и разочараних појединаца од стране исламских џихадиста. У раду ће се разматрати теоријска полазишта концепта за супротстављање глобалном џихадизму, који подразумева свеобухватно и дугорочно ангажовање државе и друштва у борби против ове глобалне претње.

Референце

1. Ashour Omar, „Post-Jihadism: Libya and the Global Transformations of Armed Islamist Movements,” Terrorism and Political Violence, 23, No. 3, 2011, стр. 377-397.
2. Colin J. Beck, The Contribution of Social Movement Theory to Understanding Terrorism, Internet, http://www.blackwell-compass.com/subject/sociology/article_view?article_id=soco_articles_bpl148, 23/03/2016.
3. Crenshaw Martha, „The Causes of Terrorism”, Comparative Politics, 13, No. 4, July, 1981, стр. 379-399.
4. Della Porta Donatella, „Research on Social Movements and Political Violence,” Qual Sociol 31, 2008, стр. 221-230.
5. Della Porta Donatella, Social movements, political violence, and the state: A comparative analysis of Italy and Germany, New York, Cambridge University Press, 1995.
6. Department of the Army, Field Manual 3-24 Counterinsurgency, Washington, D.C, U.S. Government Printing Office, 2006.
7. Galula David, Counterinsurgency Warfare: Theory and Practice, New York, Frederick A. Praeger, 1964.
8. Gunning Jeroen, „Social movement theory and the study of terrorism”, Critical Terrorism Studies: A New Research Agenda (eds. Richard Jackson, Marie Smyth, Jeroen Gunning), New York: Routledge, 2009, стр. 156-177.
9. Gurr Ted, Why Men Rebel, Princeton, Princeton University Press, 1970.
10. Hegghammer Thomas, „Global Jihadism after the Iraq War”, Middle East Journal, 60, No. 1, Winter 2006. стр 11-32.
11. Kilcullen David, „Countering global insurgency”, Small Wars Journal. 30, November 2004, стр 1-7.
12. Kramer Martin, Coming to Terms: Fundamentalists or Islamists?, Internet, http://www.meforum.org/541/comingtotermsfundamentalistsorislamists, 02/02/2016.
13. Lyle, Stuart „Maoism versus „Hybrid” theory – Is the military being distracted by this latest doctrinal buzz-word?”, Internet, www.ukdf.org.uk/assets/…/111201MaoismversusHybridtheory.pdf, 08/04/2012.
14. Marks Tomas, „Counterinsurgency and operational art,” Low intensity Conflict& Law Enforcement No .13:3, 2005, стр. 168-211.
15. Marks Tomas, „Counterinsurgency in the Age of Globalism” The Journal of Conflict Studies, Summer 2007, стр. 22-29.
16. Marks Tomas, Gorka Sebastain, Sharp Robert, „Getting the Next War Right: Beyond Population-Centric Warfare”, Prism 1/3, June 2010, стр. 79-98.
17. McCormick Gordon, Horton Steven, Harrison Lauren, „Things fall apart: the endgame dynamics of internal wars” Third World Quarterly No. 28:2, 2007, стр. 312-367.
18. McAdam Doug, Tarrow Sidney, Tilly Charles, „Comparative Perspectives on Contentious Politics”, Comparative Politics: Rationality, Culture, and Structure: Advancing Theory in Comparative Politics (eds. Alan Zuckerman, Mark Lichbach), Cambridge, Cambridge University Press, 2007, стр. 1-40.
19. Moussalli Ahmad, Wahhabism, Salafism and Islamism: Who Is The Enemy?, Internet, http://conflictsforum.org/briefings/Wahhabism-Salafism-and-Islamism.pdf, 02/02/2016.
20. Nagl John, Learning to Eat Soup with a Knife: Counterinsurgency Lessons from Malaya and Vietnam, Chicago: University of Chicago Press, 2005.
21. Oberschall Anthony, „Explaining Terrorism: The Contribution of Collective Action Theory,” Sociological Theory, Vol. 22, No. 1, March 2004, стр. 26-37.
22. Quintan Wiktorowicz, „Islamic Activism and Social Movement Theory”, in: Islamic Activism: a Social Movement Theory Approach (ed. Quintan Wiktorowicz), Indianapolis, Indiana University Press, 2004, стр. 1-33.
23. Sedgwick Mark, „Jihadism, Narrow and Wide: The Dangers of Loose Use of an Important Term”, Perspectives on Terrorism, Volume 9, Issue 2, April 2015, Internet, http://pure.au.dk/portal/files/86337442/Sedgwick_Jihadism.pdf, 02/02/2016.
24. Tarrow Sidney, Power in Movement: Social Movements and Contentious Politics, 2^nd ed, Cambridge England, New York, Cambridge University Press, 1998.
25. Tilly Charles, „Terror, Terrorism, Terrorists” Sociological Theory 22, 1, Маrch 2004, стр. 5-13.
26. Tilly Charles, From Mobilization to Revolution, Reading, Massachusetts, Addison-Wesley Publishing Company, 1978.
27. Tse-tung Mao, On Guerrilla Warfare, Champaign: University of Illinois Press, 1961.
28. Trinquier Roger, Modern Warfare: A French View of Counterinsurgency, New York, Frederick A. Praeger, 1964.
29. Wieviorka Michel, „Terrorism in the Context of Academic Research”, Terrorism in Context (ed. Martha Crenshaw), University Park, The Pennsylvania State University Press, 1995, стр. 597-606.