FILOZOFIJA LJUDSKOG RADA PRED IZAZOVIMA NOVOG DOBA

Darko Marinković

Sažetak

Savremeno doba, odnosno industrijsko društvo, utemeljeno na ljudskim slobodama i pravima, višestranačkoj parlamentarnoj demokratiji i tržišnoj utakmici, donelo je suštinske promene u prirodi, karakteru, sadržaju i načinu ljudskog rada, stavljajući pred etiku i filozofiju ljudskog rada čitav niz izazova. Novi način proizvodnje ne utiče samo na ljudski rad, kao proces stvaranja materijalnih i duhovnih dobara, već menja celokupni na­čin života, odnose među ljudima, sistem društvenih i moralnih vrednosti. Svakodnevni ljudski život dobija nove sadržaje, ali i novu strukturu. Dolazi do jasnog i vidljivog razdvajanja radnog i neradnog dela dana, Rad se iz dominantno poljoprivredne proizvodnje u kojoj je radna i istovremeno životna sredina priroda, premešta u zatvoreni prostor industrijskih pogona, uspostavlja se tehnička podela rada i rad se sve više specijalizuje, odnosno parcijalizuje. Što je od posebne važnosti, dolazi do izuzetno velike dinamike promena u oblasti ljudskog rada. Može se slobodno reći, da je upravo ta dinamika promena, aktuelizovala stara i otvorila čitav niz novih pitanja filozofije i etike ljudskog rada.

Reference

1. А. Smith: „Bogatstvo naroda“, Kultura, Zagreb, 1952.
2. „Библија“ Глас Цркве, Ваљево 2007.
3. D. Bell: „The coming of Post industrial society“, Heinemann, London 1973.
4. Д. Маринковић: „Социјални дијалог“ Центар за људска права, Ниш, 2004.
5. Д. Маринковић: „О стваралачком и конфликтном карактеру људског рада“ „Социологија и економија“ Зборник Института друштвених наука, Београд , 2007.
6. Ф. Тејлор.: Научно управљање, Рад, Београд, 1992.
7. „Јеванђеље по Матеју“, „Библија“ Глас Цркве, Ваљево, 2007.
8. К. Маркс: „Капитал“, „Култура“ Београд, 1969.
9. М. Вебер: „Протестантска етика и дух капитализма“, Београд, Култура, 1972.
10. R: Jeremy : „The end of work“, Putnam Books, New York, 1995.
11. „The end of work“, Putnam Books, New York, 1995.
12. С. Болчић: „Свет рада у трансформации“, Плато, Београд, 2007.
13. Ж. Фридман: „Куда иде људски рад“, ИП „Рад,“ Београд, 1963.
14. Рус, В. Арзеншек: „Рад као судбина и као слобода“, Глобус, Загреб, 1984.