ЕВРОПСКА УНИЈА КАО „МЕКА” ИМПЕРИЈА И СРБИ

Љубомир Кљакић

Сажетак

Посебни „пост-конфликтни“ случајеви Републике Српске и Републике Србије, као и њихове перспективе у ближој и даљој будућности, сагледавају се из перспективе актуелног историјског контекста. Њега je пресудно профилисала историјска демисија светског система и структурална криза високе акцелерације која тај процес прати. Под овим општим претпоставкама, начела и установе нововековне републике и демократије суспендовани су, програм корпоративне дистопије постао je доминатан, а савремена полити­ка трансформисала се у феудалну. Актуелна доктрина Четврте генерације ратовања представља идеолошки оквир овог процеса и његову легитимацију. У светским пословима, већ je постављена империјална хијерархија моћи новог феудалног поретка интегрисана структура глобалне моћи коју с једне стране демонстрирају САД као „тврда“ империја, а са друге ЕУ као „мека“ империја. У таквом поретку, рат je континуирано стање. Зато савремени истраживачи актуелно учешће САД и ЕУ у светским пословима препознају као „стање“ перманетног рата Четврте генерације који самопроглашене „вође човечанства“ воде против остатка света, укључујући овде и рат против грађана самих САД и ЕУ. Овде имамо посла са узорним случајем дословне примене доктрине милитаристичке „нове либералне империје“ и „новог либералног империјализма“ у њеном изворном идеолошком облику. Као доктрина која је имала да после тзв. „хладног рата“ 1989-1990, идеолошки легитимише праксу доминације, субјугације, перманентног светског рата и унилатералне примене силе у светским пословима, доктрина милитаристичког „новог либералног империјализма“ и „но­ве либералне империје“ представља оквир унутар кога се данас профилишу институције и политике ЕУ као «меке» империје. Овде се то показује кроз критичко осветљавање док­трине „новог либералног империализма“ и „нове либералне империје“ у њеном изворном облику – рад Роберта Купера и других, нарочито улога Тонија Блера.

Референце