ЕКУМЕНИЗАМ И ТОЛЕРАНЦИЈА

Иљаз Османлић

Сажетак

Раскол у хришћанству десио се 1054. године, и хришћанство се поделило на Источно (православно) и Западно (католичко). На западу се јавља Рим као центар католичке цркве, док на истоку јача утицај Руске православне цркве. Подсетимо се, полагањем буле, искључењем против патријарха Михаила Керуларија, који је 16. јула 1054. године на престо Свете Софије у Цариграду ставио кардинал Хумерт у име папе Лава IX, умрлог три месеца раније, хришћанство је и званично подељено на источно и западно. Трећи миленијум припада екуменизму, измирењу црквених различитости и поновном стварању заједничке вере, каква је постојала пре великог раскола. Хришћанске цркве се данас боље познају него икада последњих векова, бројне напетости су попустиле, али не и нестале. Сви воде дијалог са свима. Римокатолици контактирају све више и све боље са православним црквама, англиканцима, и поред немих круцијалних спотицања. Православни теолози воде теолошки дијалог са већином цркава. Али, јединство није на видику.

Референце

1. Биговић Радован, Црква у савременом свету, Службени гласник, Београд, 2010.
2. Биговић Радован, Православна теологија екуменизма, Хришћански културни центар, Београд, 2010.
3. Биговић Радован, Религија и политика, сајт Б92, Архива, 2004. Датотека, Религија и политика.
4. Божовић Ратко, „Дијалог-геометрија говора“ Савезно министарство националних и етничких заједница, Толеранција-сусрет разлика, Чигоја, Београд, 2002.
5. Шмеман Александар, Историјски пут православља, АТОС, Цетиње, 1994.