Тема броја
ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ
ЕФЕКТИ ТРАНЗИЦИЈЕ И ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ У ДРЖАВАМА БИВШЕ СФРЈ
Сажетак
Пре распада СФРЈ, Србија је по висини ДП-а по глави становника била на нивоу просечних вредности у СФРЈ. Словенија и Хрватска су биле изнад, а БиХ, Црна Гора и Македонија испод нивоа развијености Србије, односно СФРЈ, мерених овим показатељем. Распад заједничке државе и познати догађаји из последње деценије XX века су различито утицали на развој нових самосталних земаља. Неке су имале већу, а неке мању штету, док је Србија због увођења санкција и бруталног бомбардовања 1999. године запала у веома дубоку економску, социјалну и друштвену кризу, чије последице још увек осећамо. Србија je са закашњењем ушла у процес транзиције. И поред тога, Србија није пронашла адекватан и дугорочно одржив модел развоја, због чега су разлике у развијености повећане у односу на Словенију и Хрватску, док су остале три државе у много чему стигле и престигле Србију. Крајем 2007. економска криза је најпре захватила САД а потом и већи део света. Супротно од уверења владе а да криза неће погодити Србију, наша земља се од 2009. нашла у вртлогу тешке економске кризе, која још увек траје. Пошто не постоји свеобухватан, јединствен и упоредив индикатор ефеката развоја, у раду ћемо анализирати четрнаест најважнијих показатеља, оцењујући релативно место свих шест држава по успешности развоја у претходној деценији. У периоду од 2001-2010. године Словенија je била најбоље а Србија најлошије рангирана земља. Исто је било и у периоду 2001-2008, док је економска криза најмање погодила Македонију, а највише Црну Гору.
Референце
- М. Бошњак, Глобална финансијска и економска криза 2007-2010. и њен утицај на привреду и финасије Србије, Република Србија, Министарство финасија и привреде, Београд, 2011.
- П. Ђукић, «Глобална и национална економска криза – изазов за реформе и одрживи раст економије», Школа бизниса, 1/2010, Београд.
- EBRD, Transition report 2012.
- Факултет за економију и финансије, Светска економска криза и њен утицај по привреду Србије, Београд, 2009.
- Б. Јовановић Гавриловић, «Светска економска криза и перспективе одрживог раста», Економски хоризонти, 11/2009, Београд.
- М. Ковачевић, «Узроци дубоке економске кризе у Србији», Школа бизниса, 3/2010, Београд.
- Министарство економије и регионалног развоја и Републички завод за развој, Стартегија и политика развоја индустрије Републике Србије 2011-2020, Београд, 2011.
- М. Оте, Слом долази, Романов, Бања Лука, 2009.
- Љ. Савић, Транзиција српске привреде – криза развоја индустрије, ЦИД Економског факултета, Београд, 2006.
- Љ. Савић, «The Impact of the Economic Crisis on the Countries in Transition members of the EU», Теме, 2/2010, Ниш.
- Љ. Савић, «Export-Oriented Industrialization as the Baseof the New Model of Development», Теме, 2/2010, Ниш.
- Љ. Савић, Економика индустрије, ЦИД Економског факултета, Београд, 2009.
- Влада Републике Србије, Економска криза и њен утицај на привреду Србије – оквирни програм мера, Београд, 2008.
- Љ. Савић, «Ефекти транзиције на просторима бивше СФРЈ», Економска политика и привредни развој, тематски зборник посвећен великанима наше економске политике академику Николи Чобељићу и професору Драгутину Марсенићу, ЦИД Економског факултета, Београд, 2008.
- http://www.fzs.ba/Godisnjakpdf/
- Хрватска у бројкама, http://www.dzs.hr/ Индустрија 2006-2011,
- http://www.stat.gov.mk/Publikacii/6.12.02.pdf.: Министарство финансија Србије, Билтен јавних финансија, октобар 2011.
- http://www.stat.si/novica_prikazi ,aspx?id=3721,
- http://www.monstat.org/userfiles/file/industrija/ind%202010.pdf,
- http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=62
- http://makstat.stat.gov.mk/pxweb2007bazi/Dialog/Saves-asp,
- Статистички годишњак Босне и Херцеговине 2011. Федерални завод за статистику Босне и Херцеговине http://unctadstat.unctad.org/TableViewer/tableView.aspx