DRUŠTVENI RASCEPI I NJIHOV UTICAJ NA PARTIJSKI SISTEM SRBIJE

Slaviša Orlović

Sažetak

U ovom tekstu bavim se strukturom društvenih rascepa u Srbiji i njihovim uticajem na oblikovanje partijskog sistema. Ideološko-kulturni rascep manifestovao se u dimenzijama: stari režim opozicija režimu; građansko-nacionalno; i zapadnjaci-nacionalisti. Ovaj rascep povremeno ima preklapanja sa teritorijalno-kulturnim rascepom centar-periferija, pri čemu dominantna kultura predstavlja centar a subkulture periferiju. Osa istorijsko-etničkog rascepa „nacionalno-građansko“ i osa kulturno-vrednosnog rascepa „tradicionalizam-modernizam“, se ne seku, već u velikoj meri preklapaju i to „nacionalno“ se poklapa sa „tradicionalizmom“ a „građansko“ sa „modernizmom“. Rascep zapadnjaci-nacionalisti je prožet evropskim putem Srbije, uz isprepletanost pitanjima Kosova i Metohije, što dodatno produbljuje ovaj rascep i produžije njegovo det­stvo. Sankcije UN, NATO intervencija i podrška otcepljenu Kosova i Metohije gurali su vetar u jedra antizapadnim sentimentima, ili bar dali osnovu da se mobilišu takva osećanja. Moguće je da u narednom periodu važna linija rascepa u Srbiji bude NATO-vojna neutralnost, odnosno pro NATO ili pro Rusija. Na socio-ekonomski rascep rad-kapital uticao je proces privatizacije, usled čega je došlo do manifestacije rascepa na dimenziji dobitnici gubitnici tranzicije. U postkomunističkim društvima postoji stara levica koja je dugo uzurpirala ovaj pojam i nova koja joj je to monopolisanje osporavala. U Srbiji je desnica najmanje ekonomska a najviše nacionalistička i populistička, odnosno, reč je o društvenim konzervativcima. U Srbiji rascepi nisu dugoročni i stabilizirajući (osim rascepa građansko-nacionalno). Usled fragmentiranosti partija i partijskog sistema i izborne volatilnosti (nestabilnosti), teško je ove rascepe videti kao stabilne i dugoročne, a sigurno ne i „zamrznute“.

Reference

1. Von Beyme, K. (2002) „Transformacija političkih stranaka“, Zagreb: Fakultet političkih znanosti.
2. Evans, G. & Whitefield S. (1993) „Identifying the Bases of Party Competition in Eastern Europe“ у: British Journal of Political Science, Vol. 23, No. 4 (Oct., 1993), стр. 521-548
3. Kitscelt, H. (1992) “The Formation of Party Systems in East Central Europe”, in: Politics and Society 20 (March 1992). стр: 16-17.
4. Lipset, M. & Rokkan S. (1967) „Cleavage Structure, Party Systems and Voter Alignment: An Introduction“, у: „Party Systems and Voter Alignments Cross-National Perspectives“, New York: The Free Press
5. Орловић, С. (2007) “Деловање партија националних мањина“ у: Војислав Становчић (ур.) Положаj националних мањина у Србији, Београд: САНУ стр. 153-178.
6. Орловић С. (2008) „Политички живот Србије, (између партократије и демократије)“, Београд: Службени гласник.
7. Орловић С. (2015) „Партије и партијски системи (Теоријско-аналитичким оквир)“, Београд: Факултет политичких нука Универзитета у Београду.
8. Sartori, G. (1990) “The Sociology of Parties: A Critical Review”, у Peter Mair (ур.) „The West European Party System, Oxford: Oxford University Press.
9. Славујевић, З. Ђ. (2003), „Могући правци прегруписавања партијске сце­не Србије“, у „Промене вредности и транзиција у Србији: погледу будућност“, Београд: Институт друштвених наука и Fridrih Ebert Štiftung.
10. Zakošek, N. (1998). “Ideološki rascjepi i stranačke preferencije htvatskih bira­ča”, у: Mirjana Kasapović, Ivan Šiber i Nenad Zakošek (ур.) „Birači i demo­kracijaf“, Zagreb: Alinea.
11. Zsolt, Enyedi (2006) “Party Politics in Post-Communist Transition” у: Hand­book of Party Politics. SAGE 3 Apr. 2010. Доступно на: http://www.sage-ereference.com/hdbk_partypol/Article_n20. html