Izaberi jezik:
Tema broja

OSVRTI I PRIKAZI

DOSTOJANSTVENO SEĆANJE NA ZAOSTAVŠTINU SLAVNIH PREDAKA – 100 GODINA OD PRVOG SVETSKOG RATA

Sažetak

U Prvom svetskom ratu poginulo je 16 miliona ljudi, a od toga 1 247 435 Srba (28% stanovništva). Dakle, skoro svaki deseti poginuli u Prvom svetskom ratu bio je Srbin. Do sada su evidentirana 572 srpska vojna memorijala u 40 zemalja sveta. Većina evidentiranih srpskih vojnih memorijala odnosi se na pale žrtve u Prvom i Drugom svetskom ratu. Odnos prema kulturno-istorijskoj baštini jednog naroda je odnos prema samom sebi i prema svojoj budućnosti. Ukazano je na neophodnost temeljnijeg, sveobuhvatnijeg i angažovanijeg pristupa ne samo nadležnih državnih institucija, već celokupne društvene zajednice kako bi se ona mobilisala u svim svojim segmentima i doprinela formiranju fondova potencijalnih dobrotvora koji bi značajnije finansijski pomogli restauraciju i očuvanje srpskih memorijala. Primeri ugroženosti baštine su nepokretna kulturna do­bra na području AP Kosovo i Metohija, a na žalost, i brojni vojni memorijali i mesta stradanja u inostranstvu. Istaknuti su i primeri izuzetnog ličnog i društvenog angažmana u Prvom svetskom ratu kao što je to bio Mihajlo Pupin Idvorski, koji je radeći na Kolumbija univerzitetu stekao svetsku slavu kao profesor, naučnik i pronalazač. On je bio i više od toga, veliki srpski rodoljub. Baveći se društvenim radom osnovao je i bio predsednik Srpske narodne odbrane 1914. godine koja je pod vođstvom Mihajla Pupina samo u toku balkanskih ratova, skupila 300 000 dolara, a od 1914-1916. godine još 913.044 dolara. Država i njene institucije imaju zakonsku obavezu da u okvirima svojih nadležnosti i u uslovima ograničenih finansijskih sredstava čine napore na očuvanju zaostavštine naših predaka. Ljudi dobre volje, humanisti i humanitarni aktivisti, ktitori i zadužbinari, profesori univerziteta, članovi udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ra­tova, studenti i učenici su takođe, čuvari kulturne baštine i to po svom ličnom opredeljenju na dobrobit svog naroda i države i takav odnos svih članova društva treba negovati. Obaveza čitavog društva je da neguje svest o opštem dobru i negovanju kultur­ne tradicije i zaostavštine predaka, pa stoga tre­ba pro-aktivno delati na pripremama za veliki jubilej i vekovnik epopeje srpskog naroda stogodišnjicu Prvog svetskog rata 2014. godine.

Ključne reči:

Reference

    1. АВРАМОВИЋ, Зоран, Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије, Завод за проучавање културног развитка, Београд, 1992.
    2. ГОЛУБОВИЋ, Видоје, РАДОВАНОВИЋ, Зоран, Мученици за слобо­ду отаџбине, Едиција Монографија добровољачког покрета Србије, Поменик, том први, књига четврта, Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Београд, 2011.
    3. ПАВЛОВИЋ, Предраг, ПЕШИЋ, Новица, Ратни добровољци на солунском фронту и у ослобођењу отаџбине, Едиција Верници отаџбине, Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Београд, 2008.
    4. ЛОПУШИНА Марко, ЛОПУШИНА Душан, Илустрована историја српске дијаспоре, Evro Giunti, Београд, 2006.
    5. ВЕЈИНОВИЧ, Славко, Задужбинарство код Срба, Вукова задужбина, Прометеј, Нови Сад, 1977.
    6. ОБРАДОВИЧ, Александар, Историја ратова краљевине Србије (1912-1918), Издање српског културног клуба „Свети Сава“, Чикаго, 1977.
    7. СТОЈАНОВИЋ, Владимир, БОРОЗАН, Ђорђе, ДИМИЋ, Љубодраг, Земља живих, Публикум, Београд, 2004.
    8. ТОДОРОВИЋ, академик проф. др Коста, уредник, Голгота и васкрс Србије 1916-1918, Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1971.
    9. Гласило Срба из Румуније Наша реч, бр. 1026, 16. октобар 2009, стр. 8, 9.
    10. Гласило Срба из Пенсилваније-САД Американски Србобран
    11. Институција задужбинарства у традицији српског народа, Задужбина Студеница, Конгрес српског уједињења, Београд, 2007.
PERIODIKA Politička revija 4/2012 УДК: 94(100)”1914/1918”:94(=163.41) 389-409
ç