DIREKTNA DEMOKRATIJA I JAVNE POLITIKE

Petar Matić

Sažetak

Ovaj rad proučava uticaj direktne demokratije na procese kreiranja i implemetacije javnih politika. U demokratskom političkom poretku kreiranje javnih politika u najvećoj meri zavisi od samih građana, koji su nosioci suvereniteta i gde se javne politike u najvećoj meri razvijaju u skladu sa njihovim preferencama i težnjama, bilo putem izabranih predstavnika, bilo direktno-demokratskim putem. Tako je jedan od idela direktne demokratije inkorporiranje građanskih preferenci u dobro osmišljene i ostvarive javne politike. Ako posmatramo one političke sisteme koji najviše neguju ustanove direktne demokratije, možemo zapaziti da se sam proces kreiranja javnih politika u velikoj meri odvija ciklično, i da dobrim delom građani samostalno donose odluke koje će primenjivati država, alociranih vrednosti ka društvu. Još jedna izražena karakteristika direktne demokratije u procesu kreiranja javnih politika je stepen dostupnosti informacija građanima. Naime, raznovrsnim mehanizmima i formama direktne demokratije, građanima se plasira širok spektar informacija čime se oni osposobljavaju za učešće u procesu kreiranja i usvajanja određenih javnopolitičkih mera. Ustanove direktne demokratije imaju izraziti edukativni potencijal i doprinose razvoju demokratske političke kulture, istovremeno onemogućavajući razvoj antidemokratskih pokreta. Referendumi mogu voditi razvijenijoj deliberaciji, pošto se na suprotnim pozicijama nalaze zagovornici i protivnici određenog predloga.

Reference

1. Waqschal, Uwe, „Direct Democracy and Public Policymaking“, Journal of Public Policy, vol. 17, no. 2, Cambridge University Press, 1997.
2. Congleton, Roger, Swedenborg, Birrgita, (eds.), Democratic Constitutional Design and Public Policy: Analysis and Evidence, MIT Press, 2006.
3. Gerber, Elisabeth R, Phillips, Justin H, „Evaluating the Effects of direct Democracy on Public Policy: Californias Urban Growth Boundaries”, American Politics Research, vol. 33, no. 2, Sage Journals, 2005.
4. Јовановић, Милан, „Облици директне демократије народна инициа­тива и референдум“, Српска политичка мисао, вол. 18, бр. 4/2011, Ин­ститут за политичке студије, Београд, 2011.
5. Марковић, Ратко, Уставно право и политичке институције, ИПД Јустинијан, Београд, 2006.
6. Matsusaka, John, „The Eclipse of Legislatures: Direct Democracy in 21st Century“, Public Choice, vol. 124. No. 1-2, Springer Publishing, 2000.
7. Boyer, Patrick J, The Peoples Mandate: Referendums and a More Democratic Canada, Dundurn Press, Toronto and Oxford, 1992.
8. Vatter, Adrian, „Lijphart Expanded: Three Dimensions of Democracy in Advanced OECD Countries“, European Political Science Review, vol. 1, no. 1, European Consortium for Political Research, Cambridge Journals, 2009.
9. LeDuc, Lawrence, The Politics of Referendums: Direct Democracy in Global Perspective, Broadview Press, Peterborough, Ontario, 2003.
10. Allport, Floyd, „Toward a Science of Public Opinion“, Public Opinion Quarterly, Jan. 1937, Oxford University Press, 1937.
11. Phillips Davison, W, „The Public Opinion Process“, Public Opinion Quarterly, vol. 22, no. 2, Oxford University Press, New York, 2002.
12. LeDuc, Lawrence, Niemi, Richard G, Norris, Pippa, (eds.) Comparing Democracies 2, Sage Publications, London 2002.
13. Skockpol, Theda, Diminshed Democracy: From Membership to Management in American Civic Life, University of Oklahoma Press, Norman, 2003.
14. Dalton, Russell J, Citizen Politics: Public Opinion and Political Parties in Advanced Industrial Democracies, Seven Bridges Press, New York, 1988.