ДЕМОКРАТСКИ ПУТ ИНДОНЕЗИЈЕ У XXI ВЕКУ – ИЗГЛЕДИ И ШАНСЕ

Марко С. Станковић

Милица Шкорић

Сажетак

Индонезија је од свог осамостаљења до данас прешла вишедецинијски пут неуспешног усвајања демократских вредности. Ово изискује постављање питања: Колико је Индонезија данас демократизована и шта су препреке овог процеса?Као одговор у овом раду понудићемо географски положај који готово да онемогућава изградњу темеља државности,збогопасности које долазе од земаља у суседству, као и опасности које доносе противници јединствене Индонезије. Поред свих политичких и друштвених разлика, религија подстиче и производи разлике које, можда и највише утичу на политичку и правну праксу земље. Религија је један од главних разлога и ослонаца тежњи немуслиманског дела становништа за сепаратизмом. Иако је држава увела демократске институције и изградила демократски систем, исти није донео очекиване резултате, већ је продубио разлике и конфликте. Кроз анализу садржаја и дескрипцију политичких и друштвених прилика Индонезије дошли смо до закључка да демократизација Индонезије није успела и нема изгледне шансе за повољан резултат, бар док се не реше питања верских и других конфликата, сепаратизма и економских притисака светских сила.

Референце

• Вељашевић, Милан. 1976. Индонезија. Београд: РАД
• Вукоичић, Јелена. 2016. „Исламизам, секуларизам, тероризам – разлози и перспективе идеолошког и политичког конфликта.“ Политика националне безбедности 1: 261– 279. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.12016.12.
• Јевтић, Мирољуб. 2009. Политикологија религије. Беoград: Центар за проучавање религије и верску толеранције.
• Ковач, Митар. 2013. „Улога оружаних страна у изградњи националне безбедности државе.“ Политика националне безбедности 1: 87–108. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.12013.4.
• Крстић, Зоран. 2007. Савремени политички системи земаља Југоисточне Азије. Београд: Службени гласник.
• Надовеза, Бранко. 2016. „Федор Никић о проблему децентрализације и локалне самоуправе.“ Политичка ревија 48 (2): 87–105. doi: https://doi.org/10.22182/pr.4822016.5.
• Обрадовић, Слободан. 1965. Индојнезија на рашкршћу. Београд: Седма сила.
• Стојадиновић, Миша. 2009. „Од теорије социјалних конфликата до њихових решења.“ Политичка ревија 22 (4): 57– 80. doi: https://doi.org/10.22182/pr.2242009.4.
• Хангтингтон, Семјуел. 2000. Сукоб цивилизација. Подгорица: ЦИД.
• Asemoglu, Daron, i Džejms A., Robinson. 2014. Zašto narodi propadaju. Beograd: Clio.
• Bilal, Fakhar. 2015. “Mughal Dynasty of India and Patrimonial Bureaucracy.” Journal of the Research Society of Pakistan 52 (1): 237‒246.
• CBN. 2014. “Christian Wins in World’s Most Populous Muslim Nation”. 12. april 2014. https://www1.cbn.com/cbnnews/world/2014/december/christian-wins-in-worlds-most-populous-muslim-nation.
• DeutcheWelle. 2008. „Librealno-islamskegrupacije u Indoneziji“. 29. april 2008. https://www.dw.com/sr/liberalno-islamske-grupacije-u-indoneziji/a-3299980.
• Freedom House. “Freedom in the world 2020 ‒ Indonesia.” https://freedomhouse.org/country/indonesia/freedom-world/2020.
• Honna, Jun. 2003. Military Politics and Democratization in Indonesia. London: Routledge
• https://www.uscirf.gov/sites/default/files/Indonesia.pdf.
• Na’im, Akhsan, and Hendry Syaputra. 2010. Kewarganegaraan, SukuBangsa, agama, dan bahasasehari‒hariPenduduk Indonesia. Jakarta: BadanPusatstatistik.
• Organization of Islamic cooperation. 1974. Charter of the Islamic Conference. Adopted by the Third Islamic Conference of Foreign Ministers at Djidda. On 4^th March 1972.
• Singh, Gurjit. 2020. “Islam and its role in Indonesia’s foreign policy”. Observer research foundation. https://www.orfonline.org/expert-speak/islam-role-indonesia-foreign-policy-68410/.
• USCIRF. 2020. “Indonesia Chapter ‒ 2019 Annual Report, annual report 2020 – recommended for special watch list.”
• Webber, Douglas. 2005. “A consolidated patrimonial democracy? Democratization in post‒suharto Indonesia”. Democratization 13 (3): 396‒ 420.