DEMOKRATIJA I SLOBODA – fenomenološki opisi srpske političke zbilje

Gordana Živković

Sažetak

Središnji problem razmatranja u ovom tekstu oličen je u odveć starom, a danas itekako aktuelnom i čak presudnom, pitanju o odnosu demokratije i slobode. Ima li demokratije bez slobode? Ima li slobode bez demokratije? Kakvo je dosadašnje civilizacijsko iskustvo u ovom domenu? Fokusirajući pažnju na liberalnu demokratiju i njene mogućnosti u ozbiljenju čovekove slobo­de danas, autor na temelju uvida u samu fenomenologiju srpske političke zbilje konstatuje da naglašeni pozivi na demokratske vrednosti na paradoksalan način vode upravo „manjku“ čovekove lične slobode. Tačnije, njegova sloboda ostaje u domenu „definisanja željenih izbora“, dok se u zbilji takvi izbori sve više sužavaju. Iz tog horizonta pokazuje se vrlo problematičnom dobro znana teza Frensisa Fukujame o nastupajućem „kraju povesti“, koji smatra da je liberalna demokratija svojom „pobedom u hladnom ratu“ stekla apsolutnu prevagu u uslovima savremenog sveta kao onaj definitivno pronađen oblik političkog organizovanja i na­čina života prigodan za sve države čijim se dosezanjem označuje kraj same istorije. Naime, mnogobrojne činjenice svedoče sasvim suprotno: ovakva ideologizirana i instrumentalizovana „objava kraja“ u potpunosti previđa da se glavni ideološki rat zbiva danas upravo između liberalizma i demokratije. Tezu da žestoki rat protiv demokratije prikriveno ili izričito vode upra­vo ljudi koji se javno deklarišu kao liberali, autor „proverava“ na nekoliko uporednih nivoa argumentacije. Posebnu pažnju pri tome posvećuje ulozi, značenju i delovanju tzv alternativnih nevladinih organizacija, postavljajući pitanje: kakav je zapravo njihov uticaj na stvaranje „društvenog okruženja “ koje pogoduje oslobađanju i razvoju demokratskog procesa u nas? Konstatujući da upravo ljudska prava na kojima se naglašeno insistira postaju moćno političko i ideološko oruđe u politici, autor zaključuje da je istinski cilj i prava svrha svakog demokratskog poretka stabilna država, samosvestan narod, slobodan pojedinac, praved­na i moralna društvena zajednica.

Reference

1. Дворкин, Роналд, Суштина индивидуалних права, Службени лист СРЈ, Београд, 2001.
2. Бабић, Јован, „Држава и морал”, зборник Људска права, Институт за европске студије, Београд, 1996.
3. Живковић, Гордана, Црква и криза политичке заједнице, Центар за хришћанске студије, Београд, 2006.
4. Јасперс, Карл, Духовна ситуација времена, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1987.
5. Јовановић, Бојан, „Култ слободе или крај слободе, Феномен дефридомизације”, Независни дневник Вијести, 2007.
   
6. Људска права талац друштвене регресије, Годишњи извештај: Србија 2006, Хелсиншки одбор за људска права у Србији
7. Политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1975.
8. Самарџић, Слободан, Европска унија као модел наднационалне заједнице, ИЕС и Фондација Friedrich Ebert, Београд, 1998.
9. Самоизолација: реалност и циљ, Извештај Хелсиншког одбора за људска права Србије (2007), http://www.helsinki.org.rs doc Report 2007.
10. Фукујама, Френсис, Крај историје и последњи човек, II издање, ЦИД, Под­горица, 2002.