DEMOKRATIJA I MEĐUNACIONALNI ODNOSI U REPUBLICI SRBIJI

Mile Rakić

Sažetak

Cilj rada je da se jasno odrede neki od problema koji prate demokratski razvoj zemlje, kao nužne potrebe za celokupno stanovništvo koje je multinacionalnog sastava. Isti odražava nedvosmislenu potre­bu, a do koje se došlo primenom novije optike istraživanja i sagledavanja politike i međunacionalnih odnosa u Republici Srbiji. Ako se politika nekada definisala kao mudrost upravljanja ljudima i stvarima u svrhu ostvarivanja najviših vrednosti, danas se ona može definisati kao borba društvenih grupa i pojedinaca, vladajućih partija, a sve češće i nacionalnih manjina za osvajanje, očuvanje i povećanje moći, vlasti i koristi koje idu uz to. Uprkos nastojanja i potrebe da se naša zemlja razvija kao demokratska zemlja, a njeno stanovništvo maksimalno uživa u blagodetima demokratije, mira i mogućnosti razvoja svih nacija pod jednakim uslovima, sve češće se uočava isticanje pojedinačne nacionalne problematike. Činjenica je da se, kao i u mnogim drugim državama nastalim raspadom SFRJ, ali i državama nastalim nefunkcionisanjem koncepta socijalističkog uređenja država, i u Srbiji demokratija uči jer njeno sta­novništvo nema iskustva sa savremenim demokratskim oblicima mišljenja, odlučivanja i verovanja. Sve ovo najčešće rezultira remećenjem mađunacionalnih odnosa i bezbednosti države.

Reference

1. Брдар Милош: Тоталитет и позитивизам, ИИЦ, Београд, 1981.
2. Вејновић Душко: политичка култура, Удружење дефендолога РС, Бања Лука, 2003.
3. Група аутора: личности и политичка власт, Центар за марксизам универзитета у Београду, Београд 1989.
4. Група аутора: Разарање друштва, Филип Вишњић, Београд, 1994.
5. Дивјак Слободан: Проблем идентитета, Културно, етничко, национално и индивидуално, Службени гласник, Београд, 2006.
6. Дубравка Стајић: Социјално правична зарада као темељни услов интеграције света рада у ЕУ, Политичка ревија бр. 4, Институт за политичке студије, Београд 2008.
7. Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Београд, 1989.
8. Кнежевић Милош: Безизгледност европског апсолутизма, Политич­ка ревија бр. 4, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
9. Марјановић Јован: Политичке странке и модерна држава, Завод за уџбеника и наставна средства, Београд, 1999.
10. Матић Милан: Мит и политика, Радничка штампа, Београд, 1982.
11. Матић Петар: Политичке партије и европски избори, Политичка ревија бр. 4, Институт за политичке студије, Београд, 2008. стр. 1071.
12. Милошевић Зоран: О правима Руске националне мањине у Прибалтичким државама, Српска политичка мисао бр. 1-2, Институт за по­литичке студије, Београд, 2005.
13. Мирић Јован: Демокрација у посткомунистичким друштвима, Просвјета, Загреб, 1996.
14. Обрадовић Жарко: Србија – држава социјалне правде – Уставна начела и пракса, Политичка ревија бр. 1, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
15. Обреновић Зоран: Србија и нови поредак, Универзитет у Нишу, Ниш, 1993.
16. Подунавац Милан: Политичка култура и политички односи, Радничка штампа, Београд, 1982.
17. Радушки Н.: Националне мањине у етничком мозаику Балкана, По­литичка ревија бр. 3, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
18. Суботић Драган: Управљање знањем у политици – је ли могућ know­ledge managament у политици?, Политичка ревија бр. 4, Институт за политичке студије, Београд 2008.
19. Џон Кин: Медији и демократија, Филип Вишњић, Београд, 1995