ČEDOMORKE I VEŠTICE U SRPSKOM PRAVU U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA

Sa­nja M. Gli­gić

Sažetak

Tokom Prvog i Drugog ustanka, pod uticajem istorijskih, društvenih, kulturnih i etničkih procesa koji su imali značajnijeg udela u formiranju i razvoju srpske države, žene su kažnjavane za izvršenje krivičnih dela čedomorstva i veštičarenje što pokazuje veliki broj sudskih presuda, ali i običajna i kanonska pravila koja su predviđala specifične sankcije u ovim slučajevima. Da bi sprečili izvršenje krivičnog dela čedomorstva, Karađorđe je dozvolio da bez kazne prođe devojka koja je dete odbacila, a prva kazna koju je Miloš propisao bila je novčana kazna. Međutim, kako pokazuju sudske presude, koje su bile u skladu sa tadašnjim pravilima pozitivnog prava, čedomorstvo nije uspelo da se suzbije. Zbog toga se kaznena politika pooštrava i najčešće se čedomorkama izriče kazna udarac kamdžijom (bičevanje). Prevenciji čedomorstva nije pomogla ni smrtna kazna, koju je prvo propisao Karađorđe, a kasnije i Miloš u vremenskom periodu od godinu dana. Novčana, telesna i smrtna kazna koje je pozitivno zakonodavstvo predviđalo u slučajevima izvršenog krivičnog dela čedomorstva upravo su preuzete iz običajnih pravila. Što se tiče kažnjavanja veštica, za razliku od kažnjavanja čedomorki, postoji raskorak između kanonskih i običajnih pravila s jedne strane i zakonskih propisa s druge strane, jer je Karađorđe naredio da se oni koji ih ubijaju ili muče kazne na isti način, ali je bio prvi koji tu naredbu nije poštovao u praksi.

Reference

1. Архимандрит, Епифаније (Теодоропулос), „Кад човек постаје душа жива“, у зборнику: Светиња живота и чедоморство, Светигора, Цетиње, 1995.
2. Богишић, Валтазар: Грагја у одговорима из различитих крајева Словенског Југа, Загреб, 1874.
3. Братић, Добрила, „Поновно сахрањивање убијеног ванбрачног детета – ритуална контрола културе над природом“, Етнолошке свеске, Етнолошко друштво Србије, Београд, бр. 4/1985.
4. Гавриловић, Михаило: Милош Обреновић, књига II, Београд, 1909.
5. Гавриловић, Обрад: Ваљевски окружни суд 1815-1865. године, Београд, 1973.
6. Ђорђевић, Тихомир: Грађа за српске народне обичаје из времена прве владе кнеза Милоша, књига I, Српски етнографски зборник XIV, Живот и обичаји 8, Београд, 1909.
7. Ђорђевић, Тихомир: Наш народни живот, Београд, 1923.
8. Ђорђевић, Тихомир: Из Србије кнеза Милоша, становништво-насеља, Београд, 1924.
9. Ђорђевић, Тихомир, „Девојачка невиност у нашем народу“, Гласник Етнографског музеја, Београд, бр. 3/1928.
10. Ђорђевић, Тихомир, „Село као суд у нашем народном обичајном праву“, у зборнику: Зборник Филозофског факултета, књига I, Филозофски факултет, Београд, 1948.
11. Јовановић, Алекса: Приносци за историју старог српског права, Београд, 1900.
12. Караџић, Вук: Грађа за српску историју нашега времена, Београд, 1898.
13. Караџић, Вук: Описаније Србије, Београд, 1989.
14. Максимовић, Стеван: Суђења у Кнежевини Србији пре писаних законика из архиве Пожаревачког магистрата, Пожаревац, 1898.
15. Мијатовић, Станоје: Обичаји српског народа (из Левча и Теменића), књига I, Српски етнографски зборник VII, Живот и обичаји 4, Београд, 1907.
16. Милаш, Никодим: Правила православне цркве са тумачењима I, Београд-Шибеник, 2004.
17. Милаш, Никодим: Правила православне цркве са тумачењима II, Нови Сад, 1896.
18. Милићевић, Милан: Поменик знаменитих људи, Београд, 1888.
19. Милићевић, Милан, „Прилози за историју од 1810-1827. године“, Споменик, Београд, бр. 17/1892.
20. Петровић, Ђорђе: Рěчникъ закона, уредба, уредбены прописа и правила изданы у Кнјажеству Србіи одъ 1827. до половине 1854. године, Београд, 1856.
21. Петровић, Петар: Живот и обичаји народа у Гружи, Српски етнографски зборник LVI-II, Живот и обичаји 26, САНУ, Београд, 1948.
22. Поповић, Радомир: Протокол и регистар Шабачког магистрата од 1808. до 1812. године, Београд, 2010.
23. Поповић, Сретен: Путовање по Новој Србији, Нови Сад, 1879.
24. Савић, Велибор: Прота Матеја Ненадовић (акта и писма), Горњи Милановац, 1984.
25. Соловјев, Александар, „О Карађорђевом законику“, Архив за правне и друштвене науке, Правни факултет, Београд, бр. 24/1932.
26. Соловјев, Александар: Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године, Београд, 1980.
27. Стојановић, Иван: Дěловодный протоколъ одъ 1812. Маія 21. до 1813. Августа 5. Кара-Ђорђа Петровића, вър’овногъ вожда и господара народа србскогъ, Београд, 1848.
28. Страњаковић, Драгослав: Карађорђе, Београд, 1938.
29. Живановић, Тома: Законски извори кривичног права Србије и историјски развој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865., Београд, 1967.