ЕКОНОМИЈА У КРИЗИ И МОГУЋНОСТ УПРАВЉАЊА
БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ, ЈАВНИ ДУГ И КРИЗА ФИНАНСИРАЊА ЈАВНОГ СЕКТОРА
Сажетак
Фискална политика у оквиру макроекономске политике, уз монетарну политику, у савременој економској политици постала je основна полуга изабраних циљева развоја и стабилизације. Фискални сектор својим приходима, расходима, јавним дугом, каматама на дуг, емисијом новца и кредита за покриће буџетског дефицита и др. постао je најснажнија полуга развоја, расподеле, стабилизације, али и оштрих сукоба интереса око прерасподеле буџетских средстава. Буџет и буџетска политика у последњим годинама су у средишту интереса јавности, али и велике главобоље органа задужених за буџетску политику, посебно од почетка нове светске финансијске (и наше) кризе. Уз праћење колико држава стварно оптерећује БДП својом (углавном непроизводном и социјалном) потрошњом, па до контроверзи колико је јавна потрошња извор нестабилности привреде и непроизводно оптерећење и гушење пословног (предузетничког, привредног) сектора. Нарастање дефицита буџета у последње три године, уз праву експлозију дефицита, избацили су општи захтев за смањивањем дефицита, јавне потрошње, посебно личних и социјалних издатака, али и велике дилеме где и код којих пореских инструмената повећати приходе, а да то не угрози развој и стандард становништва. Проблем на који овде желим да укажем јесте стварна висина дефицита консолидованог буџета, званични дефицит и систем финансирања дефицита, али и на огромне проблеме који ће настати у следећим годинама у буџетској политици. Криза јавних финансија се кумулира већ низ година са cвe већим буџетским дефицитом и доминантно екстерним финансирањем буџетског дефицита.