BRISELSKI SPORAZUM – PONOVO SMIŠLJENE SMUTNJE

Vladimir B. Đurić

Sažetak

Ovaj rad bavi se pitanjem ustavnosti tzv. Briselskog sporazuma i otvorenim pitanjima njegove ustavnosudske kontrole. Nakon teorijske analize pojma međunarodnog ugovora, u radu je upotrebom dogmatsko-pravnog metoda utvrđeno da Briselski sporazum ima elemenata međunarodnog ugovora. Budući da ima elemenata međunarodnog ugovora, Brisleski sporazum nije ratifikovan u skladu sa Ustavnim odredbama, jer je, umesto u formi ustavnog zakona, ratifikovan u formi zaključka Vlade. Štaviše, budući da priznaje ugovorni kapaciteta „Kosova“ i prepušta tom entitetu vršenja državnih (zakonodavne i sudske) funkcija i nadležnost uređivanja pojedinih oblasti društvenog života koje su prema Ustavu u isključivoj nadležnosti države, Brisleski sporazum je i sadržinski neustavan.

Reference

1. De Aréchaga, Eduardo J. „International Law in the Past Third of a Century”, Recueil des Cours, The Hague Academy of International Law,
2. Aust, Anthony. Modern Treaty Law and Practice, Cambridge University Press, 2000.
3. Деган, Владимир Ђуро, Међународно право, Правни факултет, Ријека, 2000.
4. Јанковић Бранимир, Радивојевић Зоран, Међународно јавно право, Свен, Ниш,2005.
5. Jennings Robert Y., Watts Arthur (ed.), Oppenheim’s International Law I, parts 2-4, Longman, 1992.
6. Крећа Миленко, Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2012.
7. Радивојевић Зоран, Уговори међународних организација у савременом међународном јавном праву, СКЦ, Ниш, 1996.
8. Радивојевић Зоран, Кодификација права уговора између држава и међународних организација или између међународних организација, СКЦ, Ниш, 1998.
9. Schachter Oscar, „The Twilight Existence of Nonbinding International Agreements“, American Journal of International Law 2/1977.