BOSNA PROTIV SRBIJE I MEĐUNARODNI SUD PRAVDE

Dejan M. Mirović

Sažetak

Muslimanska vlada u Sarajevu je 1993. godine podnela tužbu protiv Savezne Republike Jugoslavije pred Međunarodnim sudom pravde. To je bio najkomplikovaniji proces u istoriji tog suda. Prvi put je jedna država tužena za ge­nocid. Sastavni deo Bosne i Hercegovine, Republika Srpska je bila protiv te tužbe. SRJ je 1995. podnela kontratužbu protiv BiH. Međutim, SRJ je posle 2000. godine odustala od kontinuiteta sa SFRJ i članstva u statutu MSP, ali i od kontratužbe. Istovremeno su vođeni i slični sporovi povodom tužbi SRJ protiv deset NATO država. Konačno, presuda iz 2007. godine se nije odnosila na Crnu Goru i bila je zasnovana na jursidikciji MSP koja se nije priznavala u slučajevima SRJ protiv deset NATO država.

Reference

1. Аврамов, Смиља, Крећа, Миленко, Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2008.
2. Гускова, Jeлена, Историја југословенске кризе 1990-2000, први део, ИГАМ, Београд, 2003.
3. Гускова, Jeлена, Историја југословенске кризе 1990-2000, други део, ИГАМ, Београд, 2003.
4. Кнежевић, Милош, Изневерена држава: Србија и Црна Гора у времену разлаза, Институт за политичке студије, Београд. 2007.
5. Костић, Славиша, Међуиародии односи и међуиародио право, Школска књига, Загреб, 1966.
6. Кривокапић, Борис, Еициклопедијски речник међународног права и међународних односа, Службени гласник, Београд, 2010.
7. Тохољ, Мирослав, Свети ратници и рат у Босни и Хецегоивни, ИГАМ, Београд, 2001.
8. Павић, Александар, Забрањена истина о Сребреници, Легенда, Чачак, 2007.
9. Холбрук, Ричард, Пут у Дејтон, Дан Граф, Београд, 1998.
10. Стенограми Србија пред Међународним судом правде, књига 1, Филип Вишњић, Београд, 2007. (приредио др Радослав Стојановић).
11. Стенограми Србија пред Међународним судом правде, књига 2, Филип Вишњић, Београд, 2007. (приредио др Радослав Стојановић).