BERKOV DOPRINOS TEORIJI PRAVEDNOG RATA I RAZUMEVANЈU PROBLEMA LEGITIMNOSTI VOJNIH REŽIMA

Ilija Kajtez

Srđan V. Starčević

Sažetak

Edmund Berk može da se svrsta među one političke filozofe kojima je u središtu interesovanja bilo bavljenje političkom praksom, koji su svojim teorijskim opservacijama uzvisili tu praksu, dali joj specifični tonus zbog kog njihovo bavljenje politikom, bilo kao naukom ili kao društvenom delatnošću, predstavlja izvor inspiracija i to ne samo za njihove savremenike, nego i za nas danas. Delo Edmunda Berka karakteristično je po tome što je on imao specifičan pristup društvenim pojavama i procesima, koji je, kako su to nezavisno jedan od drugoga primetili Slobodan Jovanović i Džefri Hart, u svojoj biti sociološki. Upravo je takav pristup omogućio Berku da predvidi tok Francuske revolucije. U radu se analiziraju Berkovi stavovi o pravednom ratu, društvenom osamostaljenju vojske i politizaciji vojske, s ciljem da se ukaže na Berkov doprinos razumevanju fenomena rata i vojske kao društvene institucije, kao i na one aspekte Berkove misli o vojsci koji su još uvek aktuelni. Berk je pošao od pretpostavke da je pravedan rat koji se vodi po nužnosti, prihvatio je zahtev za moralnošću rata, ali je uveo i procenu probitačnosti ratovanja kao kriterijum pravednosti rata i povezao ove kriterijume u neraskidivu celinu. Berkova razmišljanja o pobunjenoj i politizovanoj vojsci bliska su velikim politikolozima XX i XXI veka kao što su Robert Dal i Đovani Sartori.

Reference

1. Берк Едмунд, Размишљања о француској револуцији, ЦИД, Подгорица, 2001.
2. Вјатр Јежи, Социологија војске, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1987.
3. Дал Роберт, Полиархија: партиципација и опозиција, Филип Вишњић, Београд, 1997.
4. Дјурант Вил, Русо и револуција, Војноиздавачки завод, Народна књига, Београд,
5. Јовановић Слободан, Из историје политичких доктрина, БИГЗ, Београд,
6. Кајтез Илија, Мудрост и мач: филозофи о тајнама мира и рата, Медија центар „Одбрана“, Београд,
7. Кајтез Илија, Револуционарно насиље, Факултет безбедности Универзитета у Београду, Службени гласник Београд, 2009.
8. Местр Џозеф де, Списи о револуцији, Градац, Београд, 2001.
9. Мићуновић Драгољуб, Социјална филозофија – огледи, Филип Вишњић, Београд, 1997.
10. Сартори Ђовани, Демократија – шта је то?, ЦИД, Подгорица, 2001.
11. Становчић Војислав, „Едмунд Берк и идеологија конзервативизма“, у монографији: Размишљања о револуцији у Француској, Филип Вишњић, Београд, 2001, стр. 314–393.
12. Старчевић Срђан, „Преторијански проблем у савременој политикологији“, Војно дело, Медија центар „Одбрана“, зима 2010, стр. 193–209.
13. Тодорић Слободан, Цивилно-војни односи, Војноиздавачки завод, Београд,
14. Хаимзаде Патрик, „У Либији није хаос, рат је“, Le Monde diplomatique, српско издање, јул 2015.
15. Хантингтон Самјуел, Трећи талас: демократизација на крају двадесетог века, Стубови културе, Београд, 2004.
16. Armitage David, “Edmund Burke and Reason of State“, Journal of the History of Ideas, The University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 61(4), 2000, стр. 617–634.
17. Burke Edmund, Select Works of Edmund Burke, vol. 1, Liberty Fund, Indianapolis, 1999.
18. Burke Edmund, Select Works of Edmund Burke, vol. 3, Liberty Fund, Indianapolis, 2010.
19. Daniel J Furman, Smith Brian A., “Burke and Clausewitz on the limitation of war“, Journal of International Political Theory, SAGE, Thousand Oaks, California, 11(3), 2015, стр. 313–330.
20. Freeman Michael, Edmund Burke and the Critique of Political Radicalism, University of Chicago Press, Chicago, 1980.
21. Koen Rodžer, „Da li je na pomolu smrt zapadnog liberalizma“. The New York Times, International Report, 5. 2016.
22. Robin Corey, The Reactionary Mind: Conservatism from Edmund Burke to Sarah Palin, Oxford University Press, New York,
23. Stanar Dragan, “Moral Equality of Soldiers in War: Necessity of Separating jus ad bellum from jus in bello”, Vojno delo, Medija centar „Odbrana“, Beograd, br 8/2016, стр. 33–41.