ANTINOMIJE POLEMIČKOG DISKURZIVITETA

Željko Simić

Sažetak

U ovom ogledu autor, povodom postuhumnog objavljivanja zbornika kritičko-esejističkih tekstova Buktinje Nikole Miloševića, podrobno analizira Metod ovog mislioca, čije je bogato i razuđeno filozofsko i književno-teorijsko delo ostavilo upečatljiv trag u srpskoj duhovnoj kulturi druge polovine dvadesetog i prve decenije ovoga veka. Autor pokušava da ustvrdi da je Milo­šević apsolutizujući vlastitu metodu koju karakteriše konzistentno traganje za protivrečnostima unutar nekog filozofskog sistema ili neke književno-umetničke strukture, pomoću kojih, s druge strane, otkriva ideološku ili psihološku pozadinu određene epistemološke nekoherentnosti nekog dela, uobličio kontu­re jedne specifične negativne gnoseologije. Autor u ovom tekstu pokušava da demistifikuje formulu Miloševićevog polemičkog diskurziviteta, i da pri tom odredi vrednosne domašaje tako etablirane recepcije kulturnih tvorevina.

Reference

1. Николај Берђајев, Филозофија неједнакости, Београд, 1998.
2. Николај Берђајев, Дух Достојевског, НИРО Књижевне новине, Београд, 1981.
3. Николај Берђајев, О човековом ропству и слободи, Књижевна заједница Нови Сад, 1991.
4. Никола Милошевић, Антрополошки есеји, Нолит, Београд, 1964.
5. Никола Милошевић, Идеологија, психологија и стваралаштво, НИП Дуга, Београд, 1972.
6. Никола Милошевић, Шта Лукач дугује Ничеу, Слово Љубве, Београд, 1979.
7. Никола Милошевић, Достојевски као мислилац, Партизанска књига, Београд, 1981.
8. Никола Милошевић, Психологија знања, Нолит, Београд, 1998.
9. Никола Милошевић, Буктиње, Задужбина Милош Црњански, Орфеус, Бео­град, 2009.
10. Лав Шестов, Добро у учењу грофа Толстоја и Ничеа, НИРО књижевне нови­не, Београд, 1981.