Изабери језик:
  • Насловна
  • Публикације
  • АНАЛИЗА ДЕМОКРАТИЧНОСТИ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА У РЕПУБЛИЦИ ТУРСКОЈ 2015. ГОДИНЕ СА ОСВРТОМ НА ИСТОРИЈСКУ ГЕНЕЗУ ИЗБОРНОГ ПРОЦЕСА
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

АНАЛИЗА ДЕМОКРАТИЧНОСТИ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА У РЕПУБЛИЦИ ТУРСКОЈ 2015. ГОДИНЕ СА ОСВРТОМ НА ИСТОРИЈСКУ ГЕНЕЗУ ИЗБОРНОГ ПРОЦЕСА

Владимир В. Ајзенхамер
Наташа М. Јовановић Ајзенхамер

Сажетак

Партија правде и развоја (АКП) доминира турском политичком сценом већ више од једне деценије. Декада њене владавине распламсала је бројне контравеpзе у вези са стањем демократије у земљи која се на Западу, по правилу, сматра најдемократичнијом муслиманском државом. Оптужбе на рачун ауторитарности актуелног председника Реџепа Тајипа Ердогана, довођење партијског врха у везу са корупцијом, као и растући тренд ограничавања слободе медија, бациле су у засенак неоспоран допринос владајуће партије процесу демократизације турског друштва. Реч је о стављању омнипотентне турске армије под контролу цивилних власти, чиме је отклоњена највећа баријера убрајању ове државе у категорију демократских система. Ипак, све учесталије замерке на актуелну политичку ситуацију у Турској и ауторитарне трендове на Босфору никако не могу бити игнорисане, што отвара легитиман простор за проучавање различитих аспеката (не)демократичности савременог турског друштва. Аутори овога рада ће своју анализу усмерити на изборни процес, и утврђивање нивоа његове демократичности, на примеру парламентарних избора 2015. Аутори полазе од претпоставке да, уколико су, у одређеном обиму, задовољени критеријуми слободних и поштених избора, Републику Турску можемо оценити као демократску државу, макар на минималном тј. изборном нивоу.

кључне речи:

Референце

    1. Almond, Gabriel, Verba, Sidney, The Civic Culture – Political Attitudes and Democracy in Five Nations, Sage Publications, Newbury Park, 1989.
    2. Baskan, Birol. „Turkey’s Historic Opportunity“, 2015 Turkish Election Report. Washington DC: Rethink Institute, 2015.
    3. Bilgin, Fevzi, „Turkey brif: Coruption scandal and ensuing political crises“, RETHNIK BRIEF, Washington, DC, No. 3/2014.
    4. Bilgin, Fevzi, “Back to democracy”, 2015 Turkish Election Report. Washington DC: Rethink Institute, 2015.
    5. Вучићевић, Душан, „Демократизација кроз изборе – изборни ауторитаризам у Србији“, Политичка ревија. Вол. 26, Hо. 4/2010.
    6. Grote, Rainer, Röder, Tilmann, Constitutionalism in Islamic Countries: Between Upheaval and Continuity, Oxford University Press, New York, 2012.
    7. Dalmis, Ibrahim, „A quick glance at history of elections in Turkey“, Insight Turkey, SETA, Ankara, No. 2/2014.
    8. Ђурић, Живојин, Ајзенхамер Владимир, „Политички систем Турске на размеђу кемализма и исламизма“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2011.
    9. Јовановић, Наташа, „На ивици изборне демократије – Србија после избора 2014. године“, Социолошки преглед, Но. 4/2014.
    10. Kaly, Hasan, „Elections and the electoral proces in Ottoman Empire, 1876 – 1919”, International Journal of Midlle East studies, Cambridge Univeristy Press, New York, No. 3/1955.
    11. Куљић, Тодор, Тито: социолошко – историјска студија, Градска народна библиотека ‘Жарко Зрењанин’, Зрењанин, 2005.
    12. OSCE/ODIHR, Republic of Turkey Parliamentary Elections 3 November 2002, OSCE/ODIHR, Warsaw, 2002.
    13. OSCE/ODHIR, Republic of Turkey Early Parliamentary Elections 22 July 2007, OSCE/ODIHR, Warsaw, 2007.
    14. OSCE/ODHIR, Republic of Turkey Parliamentary Elections 12 June 2011, OSCE/ODIHR, Warsaw, 2011.
    15. OSCE/ODIHR, Republic of Turkey – Presidential Election 10 August 2014. OSCE/ODIHR, Warsaw, 2014.
    16. OSCE/ODIHR, International Election Observation Mission – Republic of Turkey Parliamentary Elections, 7 June 2015. OSCE/ODIHR, Warsaw, 2015.
    17. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, Консолидација демократских установа у Србији након 2000. године, Службени гласник, Београд, 2007.
    18. Rethink Institute, Diminishing Press Freedom in Turkey. Washington DC: Rethink Institute, 2014.
    19. Stepan, Alfred, “Tunisia’s Transition and the Twin Tolerantions”, Journal of Democracy, No. 2/2012.
    20. Stepan, Alfred, Linz, Juan, Jose, Problems of Democratic Transition and Consolidation: Southern Europe, South America, and post – communist Europe, The Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1996.
    21. Tachau, Frank, „Turkish political parties and elections: Half a century of multiparty democracy“, Turkish studies, Frank Cass, Lodon, No.1/2000.
    22. Toker, Cem. „Elections in Turkey: Fair or Fraud – Ridden?“ Turkish Policy. No. 4/ 2014.

    Интернет извори

    1. http://www.anayasa.gen.tr/1876constitution.htm.
    2. http://www.washingtonpost.com/news/morning-mix/wp/2014/03/21/turkey-bans-twitter-and-twitter-explodes.
периодика Српска политичка мисао 3/2015 УДК 324:328(560)“2015“ 189-209
https://doi.org/10.22182/spm.4932015.10
Линк ка издању часописа Српска политичка мисао - 3/2015