Brojne studije nemačko-grčkog filozofa Panajotisa Kondilisa (1943–1988) iz intelektualne istorije i političke filozofije su usko povezane. „Die Entstehung der Dialektik“ rekostruiše genezu hegelijanske filozofije, „Die Aufklärung“ s obzirom . . .
Teza o „nemačkom posebnom putu“ u Modernu bila je posle 1945. dugo vremena široko rasprostranjena. Iako, ona danas u istorijskoj nauci važi za opovrgnutu, ipak još uvek je prisutna u delovima istorijski zainteresovane javnosti i u recepciji uticajnih . . .
Politički spisi Panajotisa Kondilisa, u užem smislu, se ne smeju posmatrati izolovano od vremenskih okolnosti u kojima su nastali. U kratkoj fazi nakon raspada komunizma i pred izneverenim očekivanjem u vezi sa obećanjima zapadnog sistema, delovalo je . . .
Kondilis argumentuje kao neutralni analitičar socijalnih i političkih položaja koje je on kao istoričar ideja predstavljao u obimnim delima. Iz njegovog znanja, preokret od moderne ka postmoderni postaje očigledan takođe i kroz promenu misaonih figura. . . .
Da se o naciji govori pristrasno i ideološki je pravilo, i svakako će ostati pravilo. Ne škodi, međutim, ako se to pravilo ponekad prekrši, čak i ako postoji opasnost da se zapadne između dve vatre. Na jednoj strani bojnog polja stoji nacionalistička . . .
Tehnizacija privrede i sveta života, koja se od pre oko jednog veka sve bržim tempom odvija na planetarnom nivou, se često tumačila i tumači kao propratna pojava ili makar kao predznak univerzalnog prodora zapadne kulture, oblikovane renesansom i prosvetiteljstvom. . . .
Ideja o svetskoj državi se od strane njenih zagovornika izjednačava sa idejom o večnom miru i u tom smislu preporučuje. Prevladavanje političke rasparčanosti čovečanstva treba da zaustavi trvenja koja odatle nastaju i da opšteljudske interese učini . . .
. . .
