Ovaj rad polazi od činjenice da se Srbija posle završetka rata u bivšoj Jugoslaviji našla u izuzetno kompleksnoj situaciji, koja je bila obeležena potrebom za funkcionalnom transformaciяm srpske države, kao primarnog demokratskog aktera, u smeru jačanja . . .
Referendum i narodna iniciativa kao oblici direktne demokratke sve su prisutniji u procesu donošenja odluka u modelu predstavničke demokratije. Da građani «bar jedan dan budu zakonodavci» posebno je rasprostranjeno u evropskim državama. Zamišljeni . . .
Dugo su legislativne studije bile van središta političke nauke. Pad interesovanja u teoriji je odgovarao opštem uverenju o "sumraku parlamenata" (decline of legislatures) unutar političkih sistema. Međutim, poslednjih decenija oživljeno proučavanje . . .
U radu se nastoji rasvetliti problem organizacije i podele vlasti u Srbiji kao temeljnog principa savremene državnosti i pravne države bez čega nema ostvarenja osnovnih ljudskih prava, zaštite pojedinaca i afirmacije vrednosti prave demokratije. Poseban . . .
Osnovni cilj rada je da ukaže na neophodnost demokratizacije svojinskih odnosa kao jednog od preduslova razvoja istinske lokalne samouprave. Onaj ko obezbeđuje sredstva obično određuje i njihovu namenu i raspoređuje ih po sopstvenim kriterijumima. Sredstva . . .
Ulogu fiskalnog sistema u kreiranju političkog kapaciteta Srbije moguće je pratiti sa više aspekata. U ovom radu pažnju smo usmerili na raspodelu funkcija i moći u tri posebno značajne sfere: 1) normativnoj aktivnosti nosilaca fiskalne vlasti; obimu . . .
U ovom članku, autori se bave pitanjem procesa proširenja EU. Da li se proces proširenja EU može sagledati kroz prizmu neofunkcionalističke teorije i procesa prelivanja? Autori u radu ukazuju na neke nedorečenosti klasične neofunkcionalističe škole, ali smatraju da savremeni neofunkcionalizam može predstavljati koristan analitički okvir za objašnjenje dinamike procesa proširenja EU.
Predmet rada je odnos Srbije i Evropske unije sagledan iz međunarodno-etičke perspektive. U njemu autorka pokušava da ukaže na kontinuitet evro-američke, interesima a ne vrednostima usmeravane politike prema ovoj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici . . .
Imajući u vidu načelo demokratske legitimnosti vlasti, tvorci ugovora o osnivanju Evropskih zajednica, smatrali su da u institucionalnom sistemu Zajednica treba da postoji skupštinski organ koji bi vršio nadzor nad izvršnom vlašću. Stoga se Evropski . . .
Predmet ovog članka predstavlja uloga evropeizacije u izgradnji administrativnih kapaciteta država kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU na primeru država centralne i istočne Evrope koje su postale članice EU tokom poslednjeg talasa proširenja. . . .
Najnovije savremene međunarodne putanje razvoja demokratije nose sa sobom objektivne procese ujedinjavanja ali i subjektivne razjedinjavanja. Na sceni je obilje političkih i, pre svega, ekonomskih uslovljenosti. Sinteza su neumitnosti tendencija kapitala . . .
Slom međunarodne trgovine je jedna od posledica svetske ekonomske krize iz 2008. godine. Pad trgovine je bio čak veći u poređenju sa periodom Velike ekonomske krize, a, uz to, međunarodna trgovina je zabeležila višestruko veći pad od bruto domaćeg . . .
Već više od pola veka Srbija (van područja Kosova i Metohije) se suočava sa nivoom rađanja dece ispod potreba proste zamene generacija. Fenomen nedovoljnog rađanja u našoj sredini prati i njegov sastavni deo je pretežno tradicionalna kontrola rađanja . . .
Ovaj rad je pokušaj autora da definiše unutrašnju oružanu pobunu kao sukob koji opasno narušava kapacitet sistema bezbednosti demokratske države. U srpskom jeziku reč «sukob» znači: «oprečnost», «razmimoilaženje suprotnih gledišta (interesa)», . . .
U ovom radu razmatramo pitanje slobode u društvenom kontekstu. Dakle, ovde se nećemo baviti filozofskim problemom slobodne volje, pretpostavićemo zajedno sa Imanuelom Kantom i gotovo svim liberalnim filozofima da je čovek u osnovi slobodno biće, a pozabavićemo . . .
Diskursi predstavljaju socioligvističke fenomene čija je analiza od nesumnjivog naučnog značaja; jer oni nisu samo važni činioci društvene komunikacije već su i blisko povezani s načinom na koji je određeno društvo uređeno i na koji se njime . . .
U ovom radu se razmatra nacionalni identitet, kao izraz individualnog i kolektivnog samoodređenja, u procesu političke socijalizacije. U tom procesu deca i drugi članovi društva stiču znanja o određenoj naciji, načinu života u njoj, njenim vrednostima . . .
Politika promene nacionalnog identiteta je zapažena još u Starom zavetu Svetog pisma. To se postizalo prelaskom pagana na jevrejsku veru, a potom i u nacionalni sastav jevrejskog naroda. Ova politika nastavljena je u Rimokatoličkoj crkvi praktikovanjem . . .
U radu ćemo predstaviti pokušaj određene grupe srpskih intelektualaca, koji su živeli i u okviru srpske države i u Austro-Ugarskoj monarhiji, da nacionalnoj ideji, početkom 20. veka, daju jedan savremeniji identitet uzimajući u obzir zahtev kompleksne . . .
Argumentation in favor of the attitude on exceeding the long ago established division of scientific researches to qualitative and quantitative is discussed in the work. Considering the attitude of materialistic dialecticians that every scientific research . . .
Od 2008. godine, kada je stupio na snagu Zakon o azilu, pa do danas u Srbiji se beleži porast broja evidentiranih osoba koje traže azil. Koliko ih prolazi kroz našu zemlju, a koji nisu evidentirani i ne traže azil, teško je pouzdano proceniti. Težak . . .
Cilj rada je da putem analize političkih institucija, kao i analize ključnih momenata moderne turske istorije, što potpunije prikaže glavne karakteristike političkog sistema Republike Turske. Takođe, autori rada analiziraju ulogu vojnog faktora u formiranju . . .
Cilj ovog rada je da na osnovu pravnih akata, pre svega ustava, ali i zakona koji se odnose na ovu materiju, kao i političke prakse, opiše funkcije, značaj i uloge koju politička institucija šefa države ima u političkom sistemu zemalja Centralne Azije. . . .
. . .
Prikaz knjig . . .
