Cet article est divisé en quatre parties. Dans la première partie, il s’agit de présenter la situation mondiale, caractérisée par un conformisme intellectuel médiocre, accompagné par un repli qui suscite à son tour des contre-identités identitaires . . .
Тема чланка је однос конзервативизма према просветитељству. У његовом првом делу излажу се главни моменти раноконзервативне критике просветитељства . . .
Послијератна ортодоксија у области грађанства узима стваралаштво Т. Х. Маршала и његову књигу “Класа, грађанство и друштвени развој” као најзначајније . . .
Покушај да се приближимо доjстојнијем тумачењу идентитета српског народа, а кроз истраживање препознатих ставова српске политичке елите модерног . . .
Овај рад представља увод у предстојећи пројекат истраживања развоја директне демократије у Србији. Први део истраживања подразумева теоријско . . .
Настојање аутора је да утврди који вето играчи се могу јавити током процеса доношења одлука, пре свега законодавног процеса, у Републици Србији. . . .
Овај рад описује анатомију антикоруптивне парадигме у Републици Србији, која је скопчана са процесом међународних интеграција, пре свега са . . .
Кључни институционални помак у циљу повећане представљености жена у Народној скупштини Републике Србије остварен је изменама и допунама . . .
Ресторативни приступ конфликтима почиње да се развија седамдесетих година 20. века као одговор на критику традиционалних модела кривичног права . . .
Предмет рада је разматрање улоге грађана и партија у изборним процесима у Европској унији из перспективе принципал-агент теорије. Основна теза . . .
Крај двадесетог века, када су у питању односи на међународној сцени, значајним дијелом је протекао у знаку успона нових центара моћи, који су . . .
У доктрини међународног права је крајем 19. и почетком 20. века извршена је подела оружаних сукоба на међународне и унутрашње. Сврха је била да . . .
У раду је разматран значај Дунавског региона у процесу европских интеграција, методе којима се успостављају јединствена правна правила у региону, . . .
У свом раду аутор истражује развој феномена глобализације успостављајући при томе аналогије с прошлим временима: Старом Грчком, Римском империјом . . .
Предмет анализе рада је испитивање феномена непријатеља код хрватских националиста у првој половини 20. века као једног од најзначајнијих питања . . .
Рад се бави конвергенцијом медија и последицама које она има на целокупан савремени комуникациони процес, са посебним акцентом на промене које . . .
Приказ књиге: Урош Шуваковић, Транзиција: прилог социолошком проучавању друштвених промена, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, . . .
. . .
. . .
