Prve decenije 21. veka od strane većine savremenih, i bitno različitih teoretičara, označene su kao svojevrsno, i krajnje specifično, tranziciono doba čiji uzroci se nalaze u svetskoj političkoj, teorijskoj, etičkoj i ekonomskoj krizi. Polemike stručne . . .
Tranzicija bez socijalne odgovornosti, oslonjena na neoliberalni model zavisne modernizacije, dovela je do periferizacije privrede, društva i kulture u Srbiji. U savremenoj sociologiji ne postoje celovita istraživanja promena u društvenoj strukturi srpskog . . .
U ovom radu autor sociološki opisuje i objašnjava odnos političkih i sindikalnih elita na kraju procesa tranzicije Srbije. Posebno se ukazuje na najvažnije faktore koji su doprineli zbližavanju interesa ovih elita početkom 2012. godine, tj. pred parlamentarne . . .
U ovom radu autori analiziraju reformu pravosuđa u Srbiji, koja se sprovodi u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Posebno je izdvojen period od 2008. do 2012. godine, iako se počeci reforme pravosuđa mogu identifikovati od 2001. godine. Rad je podeljen . . .
Poslednjih godina došlo je do povećanja problema vezanih za unutrašnju i međunarodnu bezbednost. Povećan broj „starih’’ i pojava novih bezbednosnih problema, pre svega, u zemljama koje se nalaze u tranzicionom ili posttranzicionom procesu u velikoj . . .
Autor se u ovom radu bavi pojmom slobode kao društvenim fenomenom, ne i filozofskim problemom slobodne volje (složićemo se sa Kantovom polaznom pretpostavkom da je čovek slobodno biće). Ovaj intrigantni pojam i jedan od najzloupotrebljenijih u društvenoj . . .
Odnos između svetovnog i duhovnog, države i vere, je pitanje staro gotovo od kako je stvorena država kao najšira politička zajednica. Sasvim je jasno da je ovaj odnos menjao svoju sadržinu i suštinu tokom različitih istorijskih epoha. Načelo svetovnosti . . .
U ovom radu autor analizira najvažnije rezultate parlamentarnih i predsednički izbora održanih 2012. kao i kampanju koja im je prethodila. Prema njegovom mišljenju najvažnije karakteristike održanih izbora su: 1. Ovi izbori su doveli do prve radikalne . . .
Статья посвящена исследованию образа территории, складывающемуся в специфический период кризисные 2008-2010 гг. Кризис определяет внимание . . .
Medijske manipulacije, njihove tehnike i mehanizmi potencijalnog delovanja na medijsku publiku istražuju se u ovom radu kao neizbežni činioci konstituisanja javnih političkih diskursa. Najpre je dat sumarni prikaz „ideološkog rada medija“ kao svojevrsni . . .
Статья посвящена вопросу изучения региональной парадигмы российских медиаисследований. Автор выступает с данными пилотного исследования . . .
Autor u radu ukazuje na perspektive i potencijale novih medijskih tehnologija u eri tehničko-tehnoloških dostignuća. Savremeni sredstva masovnog komuniciranja više nisu potreba i neohodnost, već sastavni deo čovekove svakodnevice. Nije greška tvrditi . . .
Kakve veze ima geopolitička eshatologija sa izgradnjom verskog identiteta, naročito ako se ima u vidu jedna mala zemlja, kakva je Srbija, i jedan brojčano mali narod kao što je srpski? To je logično, ali i problemsko pitanje ovog naučnog rada na koje . . .
Savremeno srpsko društvo opsednuto je višestrukim sindromima isključivosti. Ova pojava specifično je uočljiva na političkoj sceni. Već višedecenijski je politika u Srbiji nadmoćno poprište politikantske i ideološki borbe, a marginalni je susret . . .
Etnički sukobi su jedna od najozbiljnijih pretnji po mir i stabilnost jedne države, pa i pretnja za međunarodni mir i bezbednost, stoga je bavljenje prirodom i uzrocima etničkih konflikata veoma bitno sa stanovišta njihove prevencije. U skladu sa tim, . . .
Pre dvadeset godina je donet Ugovor iz Mastrihta (ili Ugovor o Evropskoj uniji). Ugovor iz Mastrihta je uticao na raspad SFRJ, secesiju Hrvatske i Slovence ali i na novi, dominantan položaj SR Nemačke u Evropi. Ipak, SR Nemačka nikada u potpupnosti nije . . .
Rad se bavi razvojem i ulogom političkih partija, a naročito pitanjem ima li Srbija danas stvarno vredne, pre svega političke kapacitete i kapacitete tzv. političke elite. Može li se, kada je reč o političkoj eliti kod nas, govoriti samo kao o kvazi . . .
Težnja za zaštitom ljudskog dostojanstva svih ljudi čini suštinu pojma ljudskih prava. Ona stavlja ljudsku ličnost u središte pažnje. Ljudska prava su nedeljiva i međuzavisna. Uticaj globalnog terorizma na sferu ljudskih prava može biti različit. . . .
U toku 2009. godine Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala Konvenciju OUN o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza iz 2005. godine. Pri tome su definisani pojam, sadržina, karakteristike i uloga kulturne raznolikosti, kulturnih . . .
Predmet proučavanja zaštite životne sredine predstavlja naučno složen i kompleksan proces, koji obuhvata sve društvene sfere. Pored ekologije koja se bavi proučavanjem odnosa između živih organizama i okoline, ekološki problemi su postali predmet . . .
U Prvom svetskom ratu poginulo je 16 miliona ljudi, a od toga 1 247 435 Srba (28% stanovništva). Dakle, skoro svaki deseti poginuli u Prvom svetskom ratu bio je Srbin. Do sada su evidentirana 572 srpska vojna memorijala u 40 zemalja sveta. Većina evidentiranih . . .
. . .
. . .
