Ovaj rad se bavi meta-analizom fenomena javne biro kratije kao relevantnoe faktora u procesu donošenja odluka povezanih sa formulisanjem pojedinačnih politika, te sa potencijalom za korigovanje savremenog demokratskog deficita. U skladu sa tim, prvi deo . . .
Rad se bavi efektima semiprezidencijalizma ili polupredsedničkog sistema. Pod efektima se podrazumeva godišnji skor Freedom Hous-a i učestalost kolapsa demokratije/demokratske konsolidacije. Statistička obrada efekata kroz t-test, proporcionalni test i . . .
Političke partije predstavljaju značajan elemenat demokratskog sistema vlasti. Autor u svom radu analizira nivo poverenja građana u političke partije, izbore i upravljanje državom, kao i ulogu koju politički identitet ima za ostvarivanje demokratije. . . .
Naše istraživanje se prevashodno fokusira na pitanje da li su sudovi politički akteri i u čemu se ogleda uloga političkog u evropskom i američkom modelu primene prava. U stranicama koje slede autor koji izvorno dolazi iz pravnog domena, nastojaće da . . .
Radom se ukazuje na istorijske okolnosti, politički, kulturni i moralno-duhovni ambijent u kojem se pojavila ideja nacije prema kojoj će se, potom, oblikovati državni i društveni život evropskih naroda i koja će određivati njihove međusobne odnose. . . .
U radu autor istine presudnu ulogu političke participacije građana i nacionalog identiteta u cilju „ozdravljenja“ demokratskih načela i institucija društva i lokalnih samouprava. Kriza legitimacije demokratskih društava pokazala je da se demokratija . . .
U središtu autorove pažnje i interesovanja nalaze se sledeća pitanja: Imaju li Srbi danas jasnu svest o svom nacionalnom identitetu? Poseduju li valjani odgovor na pitanje ko je to srpski narod? Po čemu je prepoznatljiv u zajednici civilizovanih, istorižskih . . .
U radu se u obliku istorijsko-politikološke i geopolitičke sinteze prezentuje presek srpske ideologije i spoljnopolitičkih prioriteta. Srbi su narod sklon nekritičkom prisvajanju i priklanjanju širim ideološko-državnim integracijama, koji se olako odriče . . .
U prvom delu ovog teksta autor analizira nedostatke obrazovnog i medijskog sistema i kulturnih institucija Srbije u oblasti istoriografije i njihovu nepovezanost sa državnim institucijama u kreiranju političkih strategija države i društva. Kao jedan od . . .
Spoljnopolitički prioriteti države za osnovu imaju bilo objektivne ili socijalno konstruisane opšte ciljeve i vrednosti države i društva. Njihovo precizno određivanje, u strateškom dokumentu poput nacionalne Spoljnopolitičke strategije, smanjuje . . .
Autorka u članku nastoji da kroz tzv. društvenu istoriju, koristeći prvenstveno, dakle, jedan istorižski pristup i genetičku metodu, pokaže razvojni put moderne ideje i prakse građanske neposlušnosti. Uvid u istoriju modernog razvoja građanske neposlušnosti . . .
Ovaj rad se temelji na činjenicama do kojih je autor došao izučavanjem politike nasilja i neoružanog ugrožavanja kapaciteta bezbednosti moderne države. Kapacitet (lat. capacitas) sistema bezbednosti se ne ogleda samo u brojnom stanju materijalno tehničkih . . .
Parlamentarna kontrola bezbednosne politike EU jedno je od ključnih pitanja institucionalnog sistema EU. Kako su nacionalni parlamenti država članica i Evropski parlament uključeni u proces razvoja i sprovođenja bezbednosne politike EU? Autor primećuje . . .
U ovom inovativnom naučnom radu autor je za predmet istraživanja odabrao vezu konfesionalnog sa pokazateljima ekonomskog razvoja među zemljama kandidatima i članicama Evropske unije. Autor je dominantnu konfesionalnu pripadnost državljana pojedinih . . .
Istraživanje u ovom radu obuhvata uticaj Evropske unije na region Zapadnog Balkana kroz programe i dostupnost fondova pretpristupne pomoći, te proučavanje i analizu tendencija i uslova u savremenom svijetu integracionih procesa utvrđujući potencijale, . . .
U toku 2010. godine Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala dva značajna međunarodna dokumenta o zaštiti kulturnog nasleđa: 1) Konvenciju OUN o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa iz 2003. godine i 2) Okvirnu konvenciju Saveta Evrope . . .
U ovom radu, autor analizira savremene teorijske pravce u proučavanju lokalne samouprave. Kao osnovna paradigma koristi se teorijska, pri čemu se racionalni izbor, sociološki i istorijski institucionalizam identifikuju kao najznačajniji modeli u okviru . . .
Savremenom društvu umesto posredne sve je potrebnija neposredna demokratija. Zadružna demokratija zasnovana na izvornim zadružnim principima može biti dragocen putokaz u traganju za najefikasnijim modelom demokratizacije političkih instiucija. Shodno . . .
Početak reforme celokupnog obrazovnog sistema u Azerbejdžanu, dotičući se pitanja kao sto je potraga za novim metodama integrativnog obrazovanja i pitanje primene nove metodologije. Kulturološka metodologija univerzalni sistemski pristup, koji omogućava . . .
. . .
