Postocijalistička tranzicija istočnoevropskih zemalja dve decenije je proticala u preuzimanju zapadnog neoliberalnog kulturnog obrasca i društvenoj transformaciji u skladu sa njim, po principu odozgo na dole, od elita prema narodu. Ona je dovela, u različitom . . .
U radu ce analiziraju društveno-istorijske okolnosti i klasni interesi u osnovi sklonosti autora koji objavljuju u stranim sociološkim časopisima glavnog toka u svetu i kod nas, da upadljivo češće upotrebljavaju izraz „elita“ od izraza „klasa“ . . .
Rad je usmeren na identifikaciju trendova u genezi post-komunističkih elita i njihove kontekstualne, sistemske eksplikacije. Analiza je utemeljena na konceptima francuskog sociologa Pjera Burdijea konceptima „polja“ i „kapitala“ koji su naročito . . .
Rad pokušava da ponudi nacrt za specifičnu sociologiju srpske istorije, te ce, genealoški, nocvećyje istraživanju dubinskih istorijskih struktura koje deluju u srpskom društvu i onemogućavaju njegovo uspešno funkcionisanje. Rad utvrđuje da je osobenost . . .
U ovom radu se razmatraju društvene okolnosti u kojima su nastale i u kojima deluju nove srpske elite. Slom komunističke ideologije i socijalističkog političkog sistema, ekonomska tranzicija, a naročito razbijanje jugoslovenske države, spoljne sankcije . . .
Izuzetna istorijska dinamika dovela je do niza promena u strukturi ovdašnjeg društva koje nemaju premca u višedecenijskom razdoblju. Ekonomske, političke, ideološke i kulturne promene u kratkoj jedinici vremena ispoljile su se kroz seriju potresa koji . . .
Istorija industrijskog društva je u celosti bilo u znaku masovne politike, a ne elita. U postindustrijskom društvu stvari se ponovo okreću u pravcu moći elita. Autor se zalaže za novu paradigmu sociologije elite, koja polazi od pretpostavke da zajednička . . .
Izmrcvarena decenijskim sankcijama i ranjena ratnim intervencijama NATO-a, na talasu i udaru novog neoliberalnog tržišnog fundamentalizma, našla se i petooktobarska Srbija. U radu autor razmatra radikalne promene u klasno slojnoj strukturi postsocijalističkih . . .
Ovorazdoblje je, ako se autor dobro seća, započelo obećanjima brze izgradnje brzih pruga i silikonskih dolina. U radu će zatim uslediti podsećanje kroz šta smo prošli: raspad zemlje, građanski ratovi, NATO bombardovanje, otimanje Kosova i Metohije, . . .
U radu ce anlizira jedan deo intelektualne elite iz oblasti društvenih nauka sa stanovišta latentne i manifestne funkcije njihovih idejnih stavova o demokratiji u Republici Srbiji. U razdoblju od 1990. do 2010. godine, jedna u javnosti vidljivo prisutna . . .
Autor istražuje sudbinu elite u Srbiji nakon smene vlasti 2000 godine. Polazeći od dve osnovne teorije, o cirkulaciji i reprodukciji, on ispituje hipotezu o reprodukciji elite u našoj zemlji. Kroz brojne primere iz grupa političkih lidera, ekonomskih . . .
„Mreža školskih drugara“ (old boy network) je britanski idiom koji označava socijalne ili poslovne veze koje postoje između nekadašnjih pitomaca uglednih privatnih škola, poput Itona, ili Oksforda i Kembridža. Te mreže omogućavaju njihovim pripadnicima . . .
U procesu postsocijalističke transformacije društava centralne, istočne i jugoistočne Evrope u fokusu javnosti, kako one šire, tako i naučne, bile su promene u sferi ekonomije i politike, dok su promene u društvenoj strukturi bivale najčešće zanemarivane . . .
U ovom radu je komparativnom analizom obuhvaćen sastav institucionalne strukture političkih elita u državama nastalim iz bivših republika SFRJ. Analizom su obuhvaćeni aktuelni predsednici republika, članovi parlamenata i članovi vlada. Osnovni cilj . . .
Rad se bavi analizom uloge i moći obrazovanja u formiranju elita u postsocijalističkim društvima. Postsocijalistička evropska društva, poslednjih dvadeset godina, prolaze kroz snažan proces vertikalnih i horizontalnih društvenih promena, koje se prepoznaju . . .
Rad ce bavi problemom odnosa harizmatskog političkog vođstva i demokratije uglavnom preko interpretacije shvatanja harizme u delu Maksa Vebera (Max Weber) i Edvarda Šilsa (Edward Shils). U skladu sa tim, cilj ovoga rada nije da ponudi neke konačne odgovore . . .
Posebni „post-konfliktni“ slučajevi Republike Srpske i Republike Srbije, kao i njihove perspektive u bližoj i daljoj budućnosti, sagledavaju se iz perspektive aktuelnog istorijskog konteksta. Njega je presudno profilisala istorijska demisija svetskog . . .
Elite ce danas doživljavaju kao vrhovi suprostavljenih klasa koje poseduju resurse i upravljaju pozicijama. U reprezentativnom modelu demokratije ove elite ne samo da se sukobljavaju već i međusobno sarađuju zastupajući interese svojih baza. Otuđenje . . .
Prikaz knjige: Slobodan Miladinović, Elite raspada, Sl . . .
. . .
