Srbija je zadržala unutrašnju teritorijalnu podelu iz vremena „druge“ Jugoslavije, koja na njenu celovitost i koheziju deluje destruktivno. Stoga redefinisanje administrativno-teritorijalne strukture države nije samo pitanje bolje organizacije vlasti . . .
Reafirmacija regionalizma i nova teritorijalna politika u Evropi tokom poslednje dve dekade predstavljaju jednu od krucijalnih komponenti evropskih integracija. Takav trend umnogome je podstaknut institucionalnim rešenjima koja naglašavaju ulogu subsidijarnosti . . .
Posmatrajući dobro poznate kulturno istorijske temelje (poreklo, srodni jezici, tradicija istočno-vizantijskog pravoslavlja) srpsko-ruskih odnosa kroz kratak presek njihovog razvoja u prethodna dva veka, u radu se opisuju tri aktuelna stuba saradnje Srbije . . .
U tekstu se polazi od uvida da su eksponencijalni rast broja stanovnika na Zemlji, iscrpljenost prirodnih resursa, i borba za privilegovanu poziciju u distribuciji njihovog ostatka, predstavljali ključne determinante geopolitičke i geoekonomske strategije . . .
Na početku 21. veka svet prolazi kroz turbulentne geopolitičke promene. Finansijska, a potom i ekonomska, kriza krajem 2000-ih dramatično potkopova postojeće globalne obrasce moći. Svet ulazi u neku vrstu multipolarnog međunarodnog sistema. Na delu je . . .
Sloboda je neporeciva ljudska i opštečovečanska potreba. Nikada, naime, nema toliko dovoljno slobode da još uvek ne bi moglo biti bar malo slobodnije! Sloboda naroda pretpostavljala je slobodu u narodu, u modernom dobu slobodu među građanima u društvu . . .
Kulturološki i kulturno-politički aspekti fenomena nacionalnog identiteta, predstavljaju osnovni predmet ovog istraživanja. Uspostavljanje interpretativnih relacija između kulture/kulturnog identiteta i nacionalnog identiteta ima za cilj fokusiranje . . .
U ovom radu autori analiziraju preobražaje ljudskih prava u savremenom društvu, koji predstavljaju posledicu isprepletanosti prava i morala. Ljudska prava, koja su izrasla iz plemenite ideje prirodnih prava, danas sve više postaju sredstvo vođenja svetske . . .
Hartlend teorija je klasično geopolitičko učenje koje je formulisao Britanac Helford Makinder pre više od jednog veka. Ova geopolitička teorija spada u najznačajnija geopolitička učenja uopšte, čija je aktuelnost konstanta više od stotinu godina. . . .
U ovom članku autor se bavi odnosom demokratije i autoritarizma. Povod je očigledna pojava uspona autoritarnih elemenata u društvima koja su nominalno liberalne demokratije, a što je usko povezano sa posledicama krize koja se ovaj put ne pokazuje samo . . .
Osnovni cilj rada je da ukaže na zadrugarstvo kao promotera poslovnog morala zasnovanog na izvornim zadružnim načelima. Izvorna zadružna načela podrazumevaju da se uvažavaju svačija prava, interesi i potrebe, da niko ne ostvaruje sopstvenu korist na . . .
Pred vama je rad u kome su zbog istinitog iznošenja činjenica suspendovane emocije, pristrasnost i zavičajni patriotizam. Njegov cilj nije komparacija onoga nekada i ovoga sada, jer bi u uslovima u kojima surova stvarnost potire sve pa i najveće uspehe, . . .
