Završetkom „hladnog rata“ talas „demokratizacije“ zapljusnuo je svom snagom zemlje koje su se u hladnoratovskom nadmetanju nalazile u suprotnom taboru. Šta im je to donelo: slobodu ili stranu hegemoniju? Može li se „hladnoratovska podela“ posmatrati . . .
Rad se bavi analitičkim poređenjem dve možda najvažnije studije Aleksisa de Tokvila: "Demokratije u Americi" i "Starog režima i Francuske revolucije", zarad što boljeg razumevanja kulturoloških, psiholoških i političkih činilaca za razvoj demokratskih . . .
U radu su prikazani i analizirani nepovoljni demografski trendovi u zemljama koje je svojevremeno američki politikolog Semjuel Hantington svrstao u tzv. pravoslavnu civilizaciju. Osim toga, pružena su predviđanja o mogućim negativnim geopolitičkim posledicama . . .
Na osnovi integracionih procesa koji se dešavaju u islamskom svetu (mada se tamo, svakako, odvijaju i dezintegracioni procesi), neobično deluje slabost ili čak potpuno odsustvo pokušaja integracije pravoslavnog sveta. Sam se taj termin nalazi pod sumnjom, . . .
Rani beloruski nacionalizam počeo je kao pojava koja se nije oslanjala na masovnu podršku zajednice koja je trebala postati beloruska. Najpre je bila stvorena nacionalistička beloruska elita, koja je kasnije počela sebi konstruisati beloruski narod. Međutim, . . .
U početnom periodu tranzicije ruske privrede priliv stranih investicija bio je nedovoljan, direktne investicije u privredu su činile njihov manji deo, (a i on je bio koncentrisan u sirovinske i izvozne grane) dok su najveći deo predstavljali krediti, broj . . .
Istorijski posmatrano ljudska civilizacija je u suštini sazdana od većih ili manjih konfliktnih stanja koja su do te mjere produkovala odnose između suprostavljenih strana da su se najčešće okončavala vrhuncem konfliktne usijanosti, odnosno ratom. Razni . . .
Turska želi da se stvori „Novi svetski poredak“, zajedno sa zapadnim saveznicima, u kome bi ona igrala jednu od glavnih u loga. U tom smislu radi na tome da postane stalni član Saveta bezbednosti OUN, a već je uspela da drugi čovek NATO postane Turčin, . . .
Već i na prvi pogled je očigledno koliko je savremena „bezalternativna politika“ evroatlantskog smera u Srbiji ispunjena nedovoljno obrazloženim, htenjima, predrasudama i pogrešnim uverenjima. Deklarisana „bezalternativnost“ upućuje na bitna prostorna . . .
Već nekoliko decenija u Srbiji se veoma ozbiljno razmišlja o ulasku u Evropsku uniju. I pored toga što se u poslednje vreme aktivno radi na ispunjavanju kriterijuma predviđenih za zemlje koje žele da postanu članice EU, trenutno se nalazimo na pola puta. . . .
Istorija čovečanstva je istorija selidba. Migracija zbog ratova i potrage za boljim životom. Uporedo sa migracijama različiti mehanizmi njihove kontrole ili odsustvo istih karakterišu ove procese. Prošli vek je imao izuzetno obiman demografski rast i . . .
