U radu se izlažu osnovne karakteristike spoljne politike postsovjetske Rusije. U evoluciji te politike dosta jasno uočavaju se tri razdoblja, koja su povezana sa autorima i nosiocima te politike. Najpre se analizira spoljna politika Jeljcina i Kozirjeva, . . .
Iako osporavana, geopolitika je i posle hladnog rata nastavila da odlučujuće utiče na odnose u svetu, profiliše interese moćnih činilaca i ima životnu važnost za male narode i zemlje. Geopolitičke konstante nastavile su da deluju slično vremenima . . .
Principijelni ruski stav povodom nerazrešenog problema statusa Kosova i Metohije pomaže Srbiji u njenim diplomatskim naporima da mirnim i pravnim putem reintegriše Pokrajinu u svoj državni sastav. Ali, ruska podrška Srbiju stavlja pred težak zadatak . . .
Naslov ove teme implicira geopolitički diskurs, u nameri da se odgovori na pitanja gde se nalazi Srbija danas, kuda je krenula, da li njeno državno i političko vođstvo uopšte imaju ikakav strateški plan u tom smislu, a naročito gde se Srbija, svojom . . .
. . .
Spoljna politika savremene Rusije ne podrazumeva konfrontaciju, posebno konflikt Rusije sa SAD, kao i sa bilo kojom drugom državom. Za razliku od vremena Jeljcina kada je umesto stvarnog partnerstva prihvatana čak i ponižavajuća pozicija, ekonomski i politički . . .
Poslednjih trideset godina ruska država i društvo prošli su i preživeli izuzetne teškoće i iskušenja. Ekonomska kriza osamdesetih godina, dovela je do strukturalne krize i raspada Sovjetskog Saveza, sledio je kolaps društva devedesetih, da bi nakon . . .
Svaka ozbiljna državna međunarodna politika ima svoje principe i pravila, i sve dok strategija bilateralnih odnosa baziranih na toj politici odgovara svim partnerima, ti principi su validni i dobrodošli. Pet navedenih principa ruske međunarodne politike . . .
Rad se bavi osnovnim strategijskim pravcima savremene ruske politike na svom evropskom pravcu. Rusija je u stalnom uzletu tokom poslednje decenije, za razliku od teške krize u kojoj se nalazila tokom devedesetih godina 20. veka. Kao rezultat jačanja zemlje, . . .
U radu je povučena paralela između verzije samoopredeljenja Srba u RSK, u vreme protivustavnog i nasilnog otcepljenja Hrvatske; nastojanja da se, u skladu s odredbama međunarodnog prava, sačuva Kosmet u okviru teritorijalnog integriteta i suvereniteta . . .
Odnosi Rusije i Belorusije, od raspada Sovjetskog Saveza pa do danas, prošli su kroz više faza. Proces postepenog udaljavanja, započet posle sloma zajedničke države, zaustavljen je sredinom 90-ih godina, sa dolaskom Aleksandra Lukašenka na čelo Belorusije. . . .
. . .
U ovom radu autor istražuje dimenzije i razvoj geopolitičkog nadmetanja oko korišćenja i transporta energenata iz Kaspijskog područja do svetskog tržišta, kao i njegove šire geoekonomske i političke ciljeve. Uočavajući glavne državne aktere, njihove . . .
Izmene u međunarodnom poretku odlikuju se sukobima velikih sila i promenama u ekonomskim kretanjima. Izučavanje ruske politike na Bliskom istoku od izuzetne je važnosti zbog strateškog i privrednog značaja regije za svet. Autor je podelio tekst u četiri . . .
Prikaz knjige: Наталия На� . . .
. . .
Prikaz knjige: Sava Živanov, Pad ruskog cars . . .
