IGNJAT MARTINOVIĆ – FILOZOF I REVOLUCIONAR
Сажетак
Stanković Pejnović, Vesna. 2024. Ignjat Martinović – filozof i revolucionar. Beograd: Institut za političke studije. ISBN 978-86-7419-398-3
Монографија IGNJAT MARTINOVIĆ – FILOZOF I REVOLUCIONAR, др Весне Станковић Пејновић, осликава друштво и једног изузетног појединца који је обликовао своја промишљања према идеалима просветитељства и напретка друштва те реформама које су биле потребне да би се то остварило. На почетку свог пута, Игњат Мартиновић је желео да допринесе друштву кроз образовну структуру. Под Јосифовом владавином, круна је настојала да реформише високо образовање на највећим универзитетима у жељи да искористи универзитете као средство за централизацију империје и унапређење администрација. За то су цару били потребни професори који су ширили друштвене, моралне и економске приступе који су одговарали политици династије.
Монографија показује да се историјски догађаји не могу сагледати црно-бело и да филозофско-политичке мисли и акције сваког човека настају из његовог одгоја, околности које су га обликовале, идеала који са догађајима творе комплексну целину људског живота. Одбацити посебног појединца само зато што је био масон или уздизати врло критичког идеалистичког револуционара само зато што нам се поједине његове идеје чине занимљивим могу скренути идентификацију историјских догађања те сагледавања узрока и последица који су резултанта различитих утицаја.
Значајан допринос који нуди монографија, ауторкин је приказ комплексног истраживања једног појединца кроз мултидисциплинаран приказ. Она даје приказ једног времена и положај појединаца кроз историјску, филозофску, социолошку и правну перспективу настојећи приближити „дух” времена и појединца ког је водио дух времена и идеја.
Када се у обзир узму сва његова дела, његови идеали, његов начин живота, његови записи, његови извештаји које је писао царевима и дворској администрацији, те хисториографска истраживања, ауторка даје приказ развоја његових идеја, њихову опасност за државу те његову истрајност на њима која га је коштала живота. Из данашњег начина посматрања стварности није могуће доносити морални суд о појединцу, догађају или времену. Мартиновић је „просветитељски” производ свог времена јер је у свом животу имао све што је донело његово време: свештенички одгој, просветитељске идеје, повезаност „илирских” крајева, грађанство у настајању, ерудитско образовање, повезаност идеја које се шире Европом преко познанстава и доступности литературе, антитеистички менталитет који га ипак није спречио да се дружи са католичким и православним великодостојницима као што су били бискуп Максимилијан Врховец и владика Стратимировић. Он је био вођен жељом да се имплементирају реформаторске идеје у турбулентним друштвеним дешавањима те умањи утицај високог племства и свештенства на политику монархије. Мартиновић и његови сарадници су се залагали за слободу и права човека и за укидање феудалних привилегија. Све наведено тек је пример комплексности времена и живота, комплексности која захтева проучавање јер свако време, сваки догађај, сваки истакнут човек налази своје место историји, иако његова деловања могу имати различита тумачења, будући да су перспективе различите.
Погледом на деловање интелектуалца, филозофа Игњата Мартиновића, као заговорника радикалног просветитељства, видљив је узмак просвећеног апсолутизма и замке у коју је упао просветитељ уверењем да се промена друштва може извршити преко владара, па од царевог саветника постаје завереник против државе.
Монографија је омаж једном филозофу и револуционару, али се може читати и као критика једног друштва које је „припремило” замку у коју је упао некадашњи царев саветник.
