БЕЗБЕДНОСТ ЗДРАВЉА У СРБИЈИ: Црвени крст и епидемиолошки проблеми (студија случаја)

Сажетак

Јединствена научна монографија аутора др Адријане Грмуше, бави се питањима деловања Црвеног Kрста Србије као и његовим учешћем у суочавању са епидемиолошким проблемима.

Не заостајаћи за Европом тога времена, прво национално друштво Црвеног Kрста у Србији, под називом Српско друштво Црвеног крста, основано је 6. фебруара 1876. године у Београду, у складу са идејама Андрија Динана и одредбама Женевске конвенције из 1864. године.

Деловање Црвеног крста Србије је превасходно било везано за подршку српској војсци у шест ратова: два српско-турска рата (1876-1878), српско-бугарском рату (1885), Балканским ратовима (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918).

О значају рада Српског друштва Црвеног крста сликовито говори извештај са последње седнице Главног одбора од  25. децембра 1921. године:

„Историја не познаје ничега сличнога ономе што се десило Српском црвеном крсту 1915-1918 године. Он је био не само роб, већ и изгнаник. И као роб и као изгнаник Српски црвени крст није изгубио присуство духа, већ је радио у корист и на добро српске војске и српског народа, био је и остао увек доследан човекољубљу и свима прописима Женевске конвенције“.

Други светски рат и године иза рата, представљали су најизазовнији период за Друштво у јеку избеглиштва, недостатка воде за пиће и основних хигијенских услова. Бурне периоде наше историје, обележиле су епидемије многих болести, попут тифуса, колере и туберкулозе, којима је аутор ове монографије посветио посебну пажњу. Свет се после Хладног рата, суочио са новим изазовима  а то су пре свега, невојне претње.

Нови талас глобализације, донео је опасност од ширења и других инфективних болести, па је у складу са тим усмерено деловање Црвеног крста Србије.