ЕВРОПСКЕ ИЛУЗИЈЕ БАЛКАНА
Сажетак
Као што је у 19. веку Европом и светом кружио баук комунизма, тако у 20. и 21. веку у Европи па и свету кружи баук Европске Уније. Идеја о Европи, толико наметнута земљама Балкана, и нужност да је потребно следити цивилизацијске токове, демократизовати националне државе, установити слободу и једнакост грађана, поштовати разноликост националних култура и традиција, „топи се“ и нестаје због наметања културе тржишта и увођења својеврсне финансијске диктатуре.
Пројекат ширења и приступања ЕУ у самој својој суштини се своди на структурално разарање националних држава као самосталних политичких центара и интегралној деполитизацији економије. Мастрихтски уговор дао је темељ спровођењу приватизације, смањењу јавне потрошње, убрзаном повећању незапослености и све већем смањењу социјалних права. Транснационалне финансијске институције и мултинационалне компаније диктирају, у легалним оквирима, правила, намећући их државама које су све мање суверене, а све више територије. Успоставља се облик дужничког ропства преко Пакта о европском билансу, а нестаје монетарни суверенитет националне државе.
Европа све више запада у кризу идентитета јер њена неприкосновена привилегија више није хваљен и прокламован модел парламентарне демократије и тржишне привреде, као ни њен примат у образовању, науци и уметности. Са кризом идентитета повезан је и највећи етички парадокс данашње цивилизације: услови људске среће данас су већи него раније, али су људи данас све мање истински сретни и слободни, а све више уплашени. Процес европеизације је показао да је просветитељско технократска вера у могућност безграничног праволинијског напретка озбиљно нарушена јер смо суочени са границама раста у привреди и индустрији, али и другим 18 пољима друштвеног развоја који су угрозили технократске планове и пројекте. Управо због процеса европеизације, који се најчешће називао неутралним именом модернизације, а у данашњој завршној фази све се чешће употребљава безличан назив глобализација, постало је јасно да је европски свет данас достигао крајњу удаљеност од свог грчког извора јер овај свет нема ничег специфично европског, нити мерила морала и заједничких вредности.
Хоће ли опстати народи овог простора на којима се спроводи политика потпуне експлоатације свих облика друштвеног живота са паралелним процесом намерног „заглупљивања“? Народи Балкана ће постати колатералне жртве ове апсолутне слободе тржишта и апсолутне слободе послодавца да намећу своје услове радницима.
У својим Европским иузијама Балкана ауторка на један врло прецизан и професионалан начин, са јасном научном аргументацијом, позивајући се на велики број научних сазнања у свету отвара многа питања, попут идентитета, колонизације, модернизације и глобализације, сакривена, мање или више успешно од балканске реалности и смештена у поље европских илузија.
Наиме, све балканске државе које су настале на рушевинама Балканског зида, су прогласиле евроатлантски интегртивни процес као свој стратешки циљ. Та амбиција за неке од њих већ јесте стварност, друге су још на том путу. Ипак, наглашава ауторка, у великој мери су то и илузије.
Ауторка систематски и веома јасно и прецизно указује на основне проблеме и на различите приступе овој тематици, те критички анализира однос ЕУ према Балкану, али и однос самих балканских држава која су још увек изван европске интеграцијске стварности, према процесу прикључења ЕУ.
Свежина мисли, чврстина и јасноћа изнетих ставова, солидно познавање материје ЕУ и зреле цивилизациjске поруке о европском путу, су велики гаранти да ће књига изазвати интерес читалачке и научне публике.