Борис З. Милосављевић
НАЦИОНАЛНИ КАРАКТЕР, КУЛТУРНИ И ПОЛИТИЧКИ ОБРАЗАЦ
Да би се разумео појам културног обрасца потребно је културу разумети као појам шири од уобичајеног. Ако се под културом једног народа обухвате све гране његовог духовное живота наука, вера и морал, књижевност и уметност, политика и право, војска и привреда, обичаји и забаве, могуће je проценити какав je његов кулутурни образац. Током XIX века традиционални српски културни образац се постепено одбацује и уместо њега се усвајају нови европски национални, политички и морални обрасци. Понекад се као образац усвајају и страна гледишта о српском народу и његовој култури. Српска интелигенција XIX века није, међутим, усвојила ниједан страни културни образац, нити je изградила сопствени. Слободан Јовановић наглашава да je необично што индивидуалистички народ као што су Срби није обраћао више пажње развијању културног обрасца који je потребнији појединцу, него заједници.
ТЕОРИЈА ДРЖАВНЕ СУВЕРЕНОСТИ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА
Модерна држава се разликује од средњовековне државе по томе што представља највишу власт на својој територији. При томе је сувереност недељиво својство саме државе и не може се поистоветити ни са сувереношћу владара, нити са сувереношћу народа. У раду се разматра специфичност Јовановићевог учења о државној суверености. У традицији немачког општег учења о држави, посебно Блучлијеве теорије о држави као јединственом организму, Јовановић закључује да је државна сувереност сувереност целине и као таква виша од суверености било ког њеног члана или органа. У теорији народне суверености народ се схвата битно другачије од народа схваћеног у теорији државне суверености. Због тога је за разумевање Јовановићеве критике народне суверености, потребно сагледати различита значења појма „народ“. Јовановић критикује Русоову теорију народне суверености и теорију природних права. Наглашава да би воља поданичке масе била важнија од воље државних органа када би народ у правном смислу био суверен, а на том изврнутом односу свака би организација власти била немогућа. Слободан Јовановић доследно заступа теорију државне суверености. При томе није своје учење утемељио на учењу о држави као организму, већ на државно-правној личности.
