УЛОГА И ЗНАЧАЈ ЕНЕРГЕТСКЕ, ЕКОНОМСКЕ И ЕКОЛОШКЕ ПОЛИТИКЕ БЕЗБЕДНОСТИ У МЕЂУНАРОДНИМ ИНТЕГРАЦИЈАМА

Божидар М. Бановић

Саша В. Мијалковић

Сажетак

Значај енергије за живот модерног човека и државе, али и ограниченост и необновљивост већине енергената, као и њиховa континуиранa потенцијална угроженост (природним непогодама, техничко-технолошким акцидентима и деструктивним људским понашањем), неминовно су и оправдано условили развој теоријске мисли и праксе економско-енергетске безбедности, при чему се посебна пажња посвећује њиховој вези са еколошком безбедношћу. Република Србија увидела је да се унапређењем енергетске, унапређује и национална безбедност. Међутим, у националној енергетској политици има простора за побољшање. Наиме, наша земља је увозница енергената и енергије те је, у том смислу, и енергетски зависна, а самим тим и „политички рањива“. Истовремено, нису искоришћени бројни потенцијали алтернативних и чистих извора енергије којима Србија обилује, а реализовањем обавеза које је преузела потписивањем Кјото протокола унапредио би се положај Србије на путу евроинтеграција. Геостратешка позиција значајног трансрегионалног енергетског конектора морала би да подстакне националну политику која стимулише инфраструктурне пројекте државног и међународног значаја, што доноси „и профит и политичке поене“. Најзад, држава би морала да, у сарадњи са невладиним сектором, унапреди механизме безбедности енергетских ресурса. Тако би добит од развоја енергетског сектора била најмање трострука: унапредила би се национална економија, побољшао би се међународни положај Србије и заштитила би се животна сре­дина, чиме би се унапредила и национална безбедност.

Референце

1. Бановић Божидар, Обезбеђење доказа у криминалистичкој обради привредног криминалитета, Виша школа унутрашњих послова, Београд, 2005.
2. Бановић Божидар, Ђокић Зоран, „Економски и финансијски криминал и транзиција у Србији“, у зборнику: Криминалитет у транзицији: феноменологија, превенција и државна реакција (уредник Лепосава Крон), Ин­ститут за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2007.
3. Безбедна Европа у бољем свету Европска стратегија безбедности, In­ternational and Security Affairs Centre, Београд, 2006.
4. Vondra Alexandr, Martin M. William, „Introduction to Energy & Security“, Energy & Security: Global Challenges Regional Perspecives, Program of Atlantic Security Studies, Prague Security Studies Institute, Prague, 2005.
5. Dent M. Christopher, „Ekonomska sigurnost“, Suvremene sigurnosne studije (prevod, ur. Collins Alan), Politička kultura, Zagreb, 2010.
6. Eagan Robert, „The Risks Assessment Methodology“, Energy & Security: Glo­bal Challenges Regional Perspecives, Program of Atlantic Security Studies, Prague Security Studies Institute, Prague, 2005.
7. Економска и пословна енциклопедија (група аутора), Савремена администрација, Београд, 1994.
8. Јовановић Љубиша, Јовашевић Драган, Кривично право посебни део, Полицијска академија, Београд, 2002.
9. Кегли В. Чарлс, Виткоф Р. Јуџин, Светска политика тренд и трансформација, Центар за студије Југоисточне Европе, Факултет политичких наука Универзитета у Београду и Дипломатска академија Министарства спољних послова Србије и Црне Горе, Београд, 2006.
10. Ковач Митар, Стратегијска и доктринарна документа националне без­бедности Теоријске основе, Свет књиге, Београд, 2003.
11. Khatib Hisham, „Busines As Usual“, Energy & Security: Global Challenges Regional Perspecives, Program of Atlantic Security Studies, Prague Security Studies Institute, Prague, 2005.
12. Martin William, „Security and Energy“, Energy & Security: Global Challenges Regional Perspecives, Program of Atlantic Security Studies, Prague Security Studies Institute, Prague, 2005.
13. Мијалковић Саша, Национална безбедност, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2011.
14. Мијалковић Саша, „Организовани криминал као претња националној без­бедности“, Безбедност, 2009, 1-2.
15. Милашиновић Радомир, Ренесанса империализма – савремена империјалистичка стратегија, Југоарт, Загреб, 1987.
16. Милосављевић, З. Борис „Теорија државне суверености Слободана Јовановића“, Српска политичка мисао, 2011, 3.
17. Muller Bjørn, „Национална, социјетална и људска безбедност Општа разматрања са приказом балканског случаја“, Људска безбедност, Факултет цивилне одбране, Београд, 2003.
18. Obama Barac, „Threats to S. Energy Security Jeopardize National Secu­rity“, National Security (ed. Hauge M. David), GALE, Detroit, 2008.
19. Skinner Robert, „Is the Canary Nodding Off?“, Energy & Security: Global Challenges Regional Perspecives, Program of Atlantic Security Studies, Pra­gue Security Studies Institute, Prague, 2005.
20. Стратегија националне безбедности Републике Србије, званични сајт Владе Републике Србије: www.srbija.gov.rs.
21. Тадић Љубомир, Политиколошки лексикон, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.
22. Тајни извештај Пентагона о клими – Сценарио нагле климатске проме­не и њене импликације по безбедност Земље (An Abrupt Climate Change Scenario and Its Implications for United States National Security), Службени гласник, Београд, 2008.
23. Траиловић Драган, „Геополитика енергије – приказ књиге З. Петровића Пироћанца“, Српска политичка мисао, Београд, 2011, 1.
24. UNEP: Report of World Commision on Environment and Development Our Common Future, www.unep.org/Documents.Multilingual/Default.asp?DocumentlD=100&ArticlelD=1691&l=en
25. Устав Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 83/2006.
26. Hamposn Fen Osler, „Вишезначност појма људске безбедности“, Људска безбедност, Факултет цивилне одбране, Београд, 2003.