Изабери језик:
Тема броја

АКТУЕЛНО

ФУКУЈАМИН КОНЦЕПТ ДРЖАВЕ, ДРУШТВА И МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

Сажетак

Фукујамина теза о „крају историје“ није чисто његов изум, већ позајмљен од Хегела и интерпретатора његових мисли Алек­сандра Кожева. На његово теоретско стваралаштво су утицали и Арон, Вебер, Маркс и Токвил. Базирајући се на Хегелу, Фукујама је закључио да је историјски развој водио ослобођењу човечанства, а економски и политички развој су омогућили стварање универзалног друштва заснованог на принципима либералне демократије, што је омогућило човечанству да досегне „крај историје“. Тај крај се инкарнира у универзалној и хомогеној држави, која је добила своје признање јер је однос господара и слуге подигла на универзални ниво. Ова оптимистичка визија је ублажена Ничеовим појмом „последњег човека“, јер и сам појам „крај историје“ не значи крај у дословном смислу, већ се узима као камен-међаш између хладноратовског и послехладноратовског периода људске историје. Фукујама је свестан чињенице да демократија може имати и теже последице по човека, јер је савремени човек спутан да покаже своју вредност у политичко-правном систему који је створио. Марксови ставови су му помогли да схвати значај економског развитка и његов утицај на друштвене односе, а Вебер и Арон су му помогли да схвати значај рационалних поступака и идеологије у међународним односима. Однос између господара и слуге заједно са економском рационализациям света утиче и на преображај односа између држава. Најзад, Фукујамина теорија je подложна критици због своје контроверзности, али и површног тумачења од стране самих критичара. У критици се посебно истакао Хантингтон својом теоријом о сукобу цивилизација.

кључне речи:

Референце

    1. Aron Raymond, Paix et guerre entre les nations, Calman Lévy, Paris, 1962.
    2. Bums Timothy, After History?, Francis Fukuyama and His Critics, Lanham, Rauman & Littfield, 1994.
    3. Fukuyama Francis, La fin de l’histoire et le dernier homme, Paris, Flammarion, 1992.
    4. Fukuyama Ftancis, „On the Possibility of Writing a Universal History“ in: History and the Idea of Progress, Arthur Melzer, Jerry Weinberger, Corell University Press, Ithaca, 1995.
    5. Fukuyama Francis, America at the Crossroads, New heaven, Yale University Press, 2006.
    6. Huntington Samuel, „Will Countries Become Democratic“?, Political Sciences Quaterly, 1999, No 2 (Summer).
    7. Kojève Alexandre, Introduction to the Reading of Hegel, Augora Paperback Edi­tion, Cornell University Press, London, 1980.
    8. Lévesque Pierre-Luc, L ’influence de la phénoménologie Wébérienne de Raymond Aron sur la pensée de Francis Fukuyama, Université de Québec à montreal, 2011.
    9. Smith Adam, The Theory of Moral Sentiments, Indianapolis, Liberty Classics,
    10. Tocqueville Alexis, The Old Regime and the French Revolution, Doubleday An­chor, new York, 1955.
    11. Walth Kenneth, „Kant, Liberalism, and War“, American Political Science Review, 56 (June), 1962.
периодика Српска политичка мисао 4/2014 УДК 930.1+321.01 Fu kuyama F. 331-346