РАСПАД ИСТОЧНОГ БЛОKА KРАЈЕМ 80-ИХ ГОДИНА 20. ВЕKА ПРЕМА ДОKУМЕНТИМА ССИП

Ненад Ж. Петровић

Сажетак

Чланак третира преломне године за распад Варшавског уговора и судбину социјализма у Источној Европи што је имало одраза на ситуацију у Југославији. Рад је утемељен највише на до сада необјављеним документима дипломатских представништава СФРЈ у Варшави, Прагу и Берлину из 1988-1989. године. Коришћена је и општа литература за тематику хладног рата и послератну историју Европе. После увођења „перестројке“ у СССР-у убрзани су реформски процеси у Пољској која је била најнеуралгичнија тачка Истока. Последично, криза се преливала у друге земље социјалистичког блока централне Европе као што су ЧССР и НДР. Резултат је био тај да је уместо прокламованог реформисаног социјализма наступио неолиберални капитализам прекопиран са Запада.

Референце

• Архив Министарства спољних послова Србије [А МСПС], фонд Савезни секретаријат за иностране послове [ССИП], 1988, Чехословачка, ф. 18, 19; НДР, ф. 49; Пољска, ф. 53; СССР, ф. 64; 1989, Чехословачка, ф. 13; НДР, ф. 44; Пољска, ф. 48.
• Гедис, Џон. 2003. Хладни рат. Ми данас знамо. Београд: CLIO.
• Петровић, Ненад Ж. 2007. „Депеше југословенског војног изасланика из Будимпеште 1956-1957. године.“ Војноисторијски гласник, (1–2): 181–196.
• Петровић, Ненад Ж. 2008. „Доктрина `ограниченог суверенитета` у хладном рату на примеру Чехословачке 1968. године.“ Страни правни живот, (3): 59–76.
• Петровић, Ненад Ж. 2010. „Однос Југословенског врха према интервенцији у Чехословачкој 1968.“ Историја 20. века, (3): 107–124.
• Петровић, Ненад Ж. 2010. „Процена врха ЈНА о политичким и безбедносним приликама у Чехословачкој након интервенције Варшавског уговора (1968–1969).“ Војноисторијски гласник, (1): 172–200.
• Петровић, Ненад Ж. 2012. „Подухват ’Гама’. Обавештајна акција ЈНА у Будимпешти 1956–1957. Непознати документи Војног архива.“ Историја 20. века, (1): 227–239.
• Петровић, Ненад Ж. 2020. „Дисиденти у Чехословачкој и Југославији крајем 70-их година 20. века. Упоредна студија на случају Повеље 77 и часописа Часовник.“ Политичка ревија, (3): 307–327.
• Петровић, Ненад Ж. 2021. „Kриза у Пољској 1980-1982. године и политика Југославије“, реферат на годишњем сусрету историчара Пољске и Србије, одржаном у Београду 16–17. септембар 2021. године.
• Bogetić, Dragan. 1990. Koreni jugoslovenskog opredeljenja za nesvrstanost. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
• Bogetić, Dragan. 2000. Jugoslavija i Zapad 1952-1955. Jugoslovensko približavanje NATO-u. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
• Bogetić, Dragan. 2006. Nova strategija Jugoslovenske spoljne politike 1956-1961. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
• Dedijer, Vladimir. 1969. Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina. Sarajevo-Beograd: Svjetlost, Oslobođenje.
• Hobsbaum, Erik. 2004. Doba ekstrema. Istorija kratkog dvadesetog veka 1914–1991. Beograd: Dereta.
• Jovanović, Jadranka. 1990. Jugoslavija i Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija 1945–1985. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
• Kenedi, Pol. 2003. Uspon i pad velikih sila. Ekonomska promena i ratovanje od 1500. do 2000. godine. Podgorica-Beograd: CID, Službeni list SCG.
• Lis, Lorejn M. 2003. Održavanje Tita na površini. Sjedinjene Države, Jugoslavija i Hladni rat. Beograd: BMG.
• List, Marina. 2015. Povelja 77. Zagreb: Filozofski fakultet. /u rukopisu/
• Packovski, A. 2001. Pola stoljeća povijesti Poljske 1939–1989. Zagreb.
• Stambolija, Nebojša. 2014. „Odnos jugoslovenske javnosti i vlasti prema ratnom stanju u Poljskoj 1981-1983.“ U Poljska i Jugoslavija u međunarodnim odnosima posle Drugog svetskog rata, 176–185. Bidgošć: Univerzitet Kazimira Velikog.