Ненад Стекић

Ово истраживање се бави истраживањем трговинске динамике између Кине и Европске уније са једне, и 26 земаља Евроазије, са друге стране. Заснована на постулатима демократског мира и комерцијалном либерализму, студија истражује да ли и на који начин политички режими, институционална стабилност и чланство у економским савезима евроазијских држава утичу на међународне трговинске односе. Користећи мултиметодски приступ који укључује квалитативну анализу трговинских споразума и квантитативну анализу емпиријских података, истраживање има за циљ да открије обрасце и импликације на регионалну и глобалну геополитику. У сржи истраживања лежи теоријски оквир демократског мира који поставља да је мање вероватно да ће демократије улазити у оружане сукобе са другим демократијама. Ова темељна теорија сугерише да присуство демократских институција подстиче мирне односе између држава, наглашавајући демократске норме као што су транспарентност, одговорност и учешће грађана. Његова подваријанта, комерцијални либерализам проширује ову идеју предлажући да трговина подстиче економску међузависност, подстичући нације да дају предност економској сарадњи у односу на војну конфронтацију. Ове теорије служе као теоријска основа за анализу трговинских образаца и динамике унутар евроазијског региона. Методологија коришћена у овом истраживању укључује и квалитативну и квантитативну анализу. Квалитативно, студија испитује трговинске споразуме и стратегије које користе Кина и ЕУ у својим интеракцијама са евроазијским земљама. Ова квалитативна анализа пружа увид у мотиве и карактеристике трговинских односа, бацајући светло на шире циљеве и стратегије ових трговинских актера. Поред тога, квантитативна анализа укључује статистичке технике као што је статистичка регресија зарад испитивања корелације између трговинских варијабли (извоза и увоза) и типа политичког режима, демократске стабилности и чланства у економском савезу. Подаци се добијају из различитих извора, укључујући базу података Варијетети демократије (Varieties of Democracy – V-Dem), податке Светске банке, као и базе података УН Комтрејд, што обезбеђује свеобухватну анализу.

Кључни налази истраживања откривају значајне позитивне корелације између обима трговине Кине и ЕУ са Евроазијом, као и типа политичког режима, што указује да су одређени типови режима повезани са вишим нивоима обима трговине. Конкретно, демократски режими показују већи обим трговине у поређењу са ауторитарним режимима, усклађујући се са постулатима демократског мира и комерцијалног либерализма. Међутим, истраживање такође открива слабу негативну корелацију између институционалне стабилности и динамике трговине, што сугерише да како демократске институције постају мање стабилне, нивои трговине са Кином и ЕУ имају тенденцију да расту. Када је у питању чланство у економском савезу, ова варијабла је у позитивној корелацији са обимом трговине, што указује да нације које учествују у економским савезима учествују у вишим нивоима трговине са Кином и ЕУ. Аутори су потом транспоновали ове налазе у теоријску матрицу комерцијалног либерализма и дискутовали о суженој примени коју ова теорија има на примеру односа држава Евроазије са Кином и са Европском унијом. Због иницијалних напора за утврђивањем образаца трговине у периоду 2007-2022, ово истраживање допринело је дубљем разумевању сложене интеракције између демократије као значајне варијабле међународних односа, те трговине у евроазијском региону. Испитујући трговинске обрасце, споразуме и емпиријске податке, студија је пружила увид у факторе који обликују међународне трговинске односе и њихове импликације на регионалну и глобалну геополитику. На крају, истраживање нагласило је важност разматрања политичких и економских фактора у анализи динамике трговине и промовисању мирних међународних односа, посебно у евроазијском региону.

The paper examines the relationship between military interventions and democratisation processes which took place in targeted states. While many researchers try to identify relationship between the regime type and countries’ war proneness, the authors of this paper put these two variables in a reversed order. To test this so-called “inversed democratic peace” thesis based on an argument that an ongoing war is likely to lead to democratisation, we focus our analysis on the US interventions in Afghanistan, Iraq, Libya, and FR Yugoslavia (Kosovo). We deploy three variables: 1) Foreign policy similarity, to determine whether the intervening actor (USA) had similar or different foreign policy goals at the beginning of interventions; 2) Political regime similarity, to indicate whether there were any deviations in the quality of political regime between the intervening state and the target country, as indicated by the democratic peace postulates; 3) military interventions (independent variable). Foreign policy score includes S score dataset developed by Curtis S. Signorino and Jeffrey M. Ritter (1999), while for the political regime quality, the authors deploy Polity IV data. Statistical analysis including Pearsonʼs correlation, logistic regression and descriptive statistics, will be presented for specific dyad level in three specifically designated models. The authors conclude that it is more likely that military interventions affect further democratisation of the targeted post-conflict societies, if observed in a short term rather than in longitudinal domain, while the foreign policy similarity (with the United States) positively correlates in cases with more successful democratisation process.

Рад анализира унутрашње етичке противречности садржане у тези о демократском миру из перспективе утилитаристичке верзије консеквенцијалистичког приступа и етике дужности засноване на кантовској деонтологији. Аутори полазе од претпоставке да прагматско-политичку (зло)употребу тезе о демократском миру – једног од омиљених легитимацијских основа интервенционистичке политике САД и других западних сила – на почетку 21. века олакшава управо климаво етичко утемељење ове идеје, што подрива сазнајну, нормативну и практичну валидност њених суштинских поставки. Због тога је анализа усредсређена на интелектуално наслеђе на које се ослања савремена теоријска аргументација о демократском миру, односно превасходно на етичка учења Џона Стјуарта Мила и других водећих британских утилитариста, и Имануела Канта. Аутори закључују да анализа тезе о демократском миру у кључу утилитаристичког интелектуалног наслеђа у потпуности потврђује њихову полазну претпоставку и то на примерима чињења моралних компромиса зарад остварења добробити, недостатака у прорачунавању могућих исхода конкретних акција и моралне амбивалентности истовременог заговарања идеје међународног мира и сарадње и лаке легитимизације прагматског коришћења насиља. Испитивање валидности тезе о демократском миру у кључу деонтолошке перспективе само је делимично потврдило претпоставку о постојању унутрашњих етичких противречности.

Грађански ратови представљају догађаје који изазивају значајне последице по државу на чијој територији се одвијају. Бројна су научна истраживања грађанских ратова као социо-политичке појаве, али и као феномена који може настати услед различитих фактора унутар одређене државе. Циљ овог чланка је да прикаже кључне академске дебате и правце промишљања о повезаности између могућности избијања грађанских ратова и типа политичког режима. Највећи број истраживачких студија указује да услови који постоје у прелазним облицима политичких режима, такозваним полудемократијама, имају највећи конфликтни потенцијал. Међутим, у анализу се морају укључити и бројни други фактори попут, транзиције власти, изборног система, институција, и постојећих економских и социјалних услова у држави. Поред овога, настојали смо да прикажемо и основне дилеме које се тичу избора адекватног инструмента за мерење типа политичког режима, као критичног фактора који може одредити резултате истраживања.