Миљана Ђурчевић Цуцић
СТРУКТУРНЕ ПРОМЕНЕ МУЛТИЛАТЕРАЛНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
Предмет рада су структурне промене мултилатералне дипломатије Европске уније (ЕУ) посматране кроз унапређење њеног дипломатског система Уговором из Лисабона и унапређени положај посматрача у Генералној скупштини Уједињених нација (ГСУН) која је главни орган стварања политике и представљања у Организацији Уједињених нација. Применом Рагијевог (John Ruggie) теоријског приступа и метода дипломатске анализе мултилатералне праксе извршено је сагледавање остваривања мултилатералног дипломатског деловања ЕУ у ГСУН и пре стицања унапређеног положаја посматрача у УН и после оствареног стицања овог јединственог положаја. Циљ рада је да се издвоје поуздани међаши емпиријско-теоријске подлоге повећања теоријске рефлексије измена мултилатералне дипломатије ЕУ и измена које својим мултилатералним дипломатским деловањем у ГСУН врши на овој глобалној платформи на мултилатералну дипломатију света. Први део рада посвећен је теоријској рефлексији одређења иновативности дипломатије ЕУ и препознавању њеног елементарног доприноса постојећем дипломатском систему. Друго поглавље односи се на хронолошки приказ измена положаја и дипломатске активности ЕУ при УН до Уговора из Лисабона, како би се затим у наредном поглављу детаљно описала дипломатска измена ЕУ у институционалном, нормативном и практичном смислу. У складу са тим прегледом дипломатских измена деловања ЕУ при ГСУН издвајају се главне посебности у начину вођења ЕУ дипломатије. Кључни налаз је да мултилатерални дипломатски ДНК Европске уније држи основу њеног дипломатског предузетништва у ГСУН снажном, упркос битним унутрашњим променама и променама свог дипломатског система. Закључно, иновативност у дипломатији ЕУ кључни је елемент будућих нараштаја дипломатских активности глобалних актера где се ЕУ посматра као модел који је уједно и јак глобални актер али и модел који треба пратити.
ДОПРИНОС ЕВРОПСКЕ СЛУЖБЕ ЗА СПОЉНО ДЕЛОВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОЈ ПРАКСИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
Рад разматра институционалне промене у Европској унији (ЕУ) чије реализовање започиње ступањем на снагу Уговора из Лисабона чиме се омогућава да ЕУ на глобалном плану а посебно при главном мултилатералном оквиру Уједињених нација (УН) дипломатски делује на стварању сагласности за дефинисање међународне праксе одрживог развоја. Фокус је на формирању Европске службе за спољно деловање (ЕССД) која је од Уговора из Лисабона ново основно тело за пружање подршке целокупном дипломатском деловању ЕУ. Основна претпоставка на којој се рад заснива јесте да ЕУ оснивањем ЕССД започиње својеврсну обједињујућу дипломатију којом води успостављању међународне праксе одрживог развоја. Сви односи, процеси, структуре, деловања и актерске јединице посматрају се кроз призму теорије праксе вођења дипломатије и посебно у њој обликовано разумевање заједнице пракси чијом се применом постиже осветљавање заједништва деловања ЕУ вођењем обједињујуће дипломатије Европске комисије и Високог представника које својим радом подржава ЕССД. Један од доприноса дипломатских активности ЕССД политици одрживог развоја препознаје се и у преношењу надлежности управљања Европском мрежом зелене дипломатије на ЕССД 2012. године. Закључним разматрањима наводи се да ЕССД јесте чињенично основана као прво аутономно функционално тело ЕУ и прво заједничко тело за подршку вођењу дипломатије ЕУ. Kао такво тело кључан је актер од кога полазе све дипломатске активности и других институција ЕУ, а које без стручне и експертске подршке ЕССД не би успешно обављале своје задатке. Иако не апсолутно самостална ова служба је значајан точак у механизму успостављања међународне праксе одрживог развоја.
