Изабери језик:

Зоран Стојиљковић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Faculty of Political Science, University of Belgrade

периодика

СИНДИКАТИ И ЗАПОСЛЕНИ У ЛАВИРИНТИМА ПОЛИТИКЕ

У овом раду се проблематизује и анализира стање у коме су фрагментирани и ослабљени синдикати, суочени и са ерозијом радних права и даљим декомпоновањем запослених, остали и без јединствене платформе и без поверења и без поузданих политичких партнера. У фокусу анализе су различити механизми и алатке остваривања утицаја на процес политичког одлучивања. Основна идеја која се заговара је да синдикати треба првенствено да увећају своју интегративну моћ, повежу се/умреже са пријатељским организацијама цивилног друштва, формулишу своју политичку понуду и тако ојачају своју преговарачку моћ у односу на политичке актере и институције.

периодика

ТРАКТАТ О СОЦИЈАЛНОЈ ПРАВДИ И ПРАВИЧНОСТИ

Разумевање и тумачења социјалне правде су предмет спорења управо зато што су импрегнирана, или још пре контаминирана, различитим интересним очекивањима и идеолошким значењима и учитавањима. У фокусу овога рада је питање одрживости различитих стратегија редуковања неједнакости унутар различитих поимања демократског и социјално кохезивног друштва. Рад је структуиран тако да његов први део покушава да пружи увид у различита разумевања социјалне правде и настојања њеног институционалног дизајнирања и примене. У другом делу се даје преглед актуелних покушаја заустављања раста неједнакости. Теза коју заступам је став да истовремена раширена постдемократска редукција демократије, поред увећања економских неједнакости води и ерозији правне и политичке једнакости. Последично, већ опако неједнак свет завршава уместо у утопији праведног друштва у њеној дистопијској карикатури.

периодика

СОЦИЈАЛНИ РАСЦЕПИ И ПОЉЕ ПОЛИТИКЕ - СЛУЧАЈ СРБИЈА

Већ четврт века дуго трајање транзиције у Србији, њен спирални, на моменте чак инволутивни ток захтева да се анализирају основне, дубинске линије унутрашњих подела и расцепа, али и сет спољних фактора који одређује у знатној мери, како ток и ефекте претходних подела и сукоба, тако и будући развој. При томе централна, регулативна улога сфере политике у транзиционим друштвима просто намеће питање начина трансфера и прераде кључних социјалних подела и разлика у политичке пројекте, спорове и конфликте. За политичко-социолошки приступ кључну дилему и изазов представља одговор на питање у каквој су међусобној вези социјални статус и припадност грађана , сет темељних политичко-културних вредности које деле и њихова политичка и партијска идентификација. Висок степен корелације између ових димензија групних идентитета ишао би у прилог тврдњи да су партије и партијски систем у великој мери институционализовани и стабилизовани. Аутори понуђени хипотетички оквир тестирају на примеру социјалних и политичких (не) при­лика у Србији.

периодика

ИЗБОРНА ПОНУДА И ИДЕОЛОШКО ПРОФИЛИСАЊЕ СТРАНАКА У СРБИЈИ

Рад разматра степен идеолошке диференцијације између релевантних партија на политичкој сцени Србије са циљем да тестира хипотезе о фазама структуирања и институционализације партијских система које су засноване на схватању да се партијске сцене посткомунистичких друштава формирају по релативно хомогеној путањи која подразумева постепен прелазак са великих идентитетних питања ка класичном социо-економском профилисању. Хипотезе се тестирају квалитативном анализом садржаја изборне кампање за председничке, парламентарне и локалне изборе у Србији 2012. године имајући у виду да се управо у току изборне кампање партије труде да искористе повећану пажњу јавности и да формулишу идеолошке и програмске платформе које ће их разликовати на партијској сцени. Резултати анализе показују да се политичке партије у Србији не разликују значајно на социо-економској равни, односно да још увек није дошло до институционализације партијског система, док je и даље најјаснија подела и идентификација партија на равни традиционализам-модернизам.

 

периодика

„СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКА“ ЛЕВИЦА У СРБИЈИ: АКТЕРИ И МОГУЋНОСТИ

У раду настојимо да, нарочито у постизборној атмосфери њеног пораза, аналитички разложно и „хладно“ одговоримо на политички и вредносно високо контаминирано питање о актерима и шансама „социјалдемократске“ левице у Србији. Пошавши од минималног заједничког одређења умерене левице, за одговором трагамо одгонетајући три кључне загонетке. Прву чини дилема у којој је мери социјалдемократија прихваћена као културна и вредносна преференција у српском друштву. Друго питање обухвата контроверзе око тога ко чини и/или треба да чини социјалну базу социјалдемократије у Србији. И најзад, трећу, кључну и стратешку „организациону“ загонетку садржи питање да ли је могућа еволуција од (фрагментираних)  партија, али и синдиката и других организација цивилног друштва, ка јединственом покрету. На крају, као неку врсту одговора, или тек идеалтипског модела, нудимо пет теза о делатној посткризној социјалдемократији.

ç