Изабери језик:

Зоран М. Весић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Консултант на пројекту Европске уније Отворени загрљај.

периодика

МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА СОЛИДАРНОСТ У ДОКУМЕНТИМА И АКТИВНОСТИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Предмет рада је међугенерацијска солидарност, као један од приступа и принципа које Европска унија развија последњих двадесет година. Уводни део рада пропраћен је кратким приказом регулације права старих на нивоу Уније, а затим разматрањима развоја концепта међугенерацијске солидарности у ЕУ. Нагласак је на „Европској години активног старења и међугенерацијске солидарности“, са становишта активности које су спровођене током и након ње, у сврху унапређења међугенерацијске солидарности у друштвима Уније. Осврт на ставове популације ЕУ, индекс активног старања и показатеље међугенерацијске солидарности и правичности, у функцији је указивања на стварне домете овог концепта у ЕУ. Циљ рада јесте приказ и анализа настанка, развоја и ефеката концепта међугенерацијске солидарности у Унији. Рад се заснива на анализи комунитарних уговора и програмских докумената. Основни закључци указују на значај парадигми солидарности уопштено, као и на њихову изложеност ризицима током периода економских криза и програма штедњe. Стога су закључна разматрања фокусирана на специфичне изазове пред концептом међугенерацијске солидарности.

периодика

ПОЛИТИКА ЗАПОШЉАВАЊА ОСОБА СА МЕНТАЛНИМ ПОТЕШКОЋАМА

Дијагостификоване менталне или интелектуалне сметње могу водити као лишењу или ограничењу пословне способности. Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом се уређује да су државе потписнице обавезане да признају да особе са инвалидитетом остварују свој правни капацитет равноправно са другима у свим аспектима живота и да су обавезане да предузму одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом омогућиле доступност помоћи која им може бити потребна у остваривању њихове пословне способности. Упоредни правни системи показују јаку тенденцију укључивања особа са ограниченом пословном способношћу у редовне животне токове, али и искључивања могућности потпуног лишења пословне способности. Овакав став омогућује одржавање радне способности и радног ангажовања особа са инвалидитетом, а самим тим и социјалну инклузију. Да би била запослена, особа треба да буде, у најмању руку, делимично пословно способна. Када се ради о одузимању и поновној процени, те враћању пословне способности, као услова радне способности, национална правна регулатива се креће према савременим трендовима. Пракса, међутим, следи теорију и правну регулативу спорим корацима. Да би се омогућила економска активност особа са инвалидитетом у Србији, потребно је да се размотри њихов правни статус: пословна и радна способност. Србија је развила правни оквир за признавање права особа са инвалидитетом. Пут ка потпуној имплементацији овог оквира у пракси је још увек дуг.

периодика

ПОЛИТИКE КООРДИНИСАНИХ СТАНДАРДА СОЦИЈАЛНИХ И ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА У ЗАЈЕДНИЦИ ЗА ОСОБЕ СА МЕНТАЛНИМ И ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ ПОТЕШКОЋАМА

Национални минимални стандарди дефинишу ниво квалитета здравствених и социјалних услуга које се пружају корисницима. Они представљају концепт који професионалци у здравственом и социјалном сектору треба да користе као апсолутни минимум квалитета услуга у циљу њиховог унапређења. У раду је дат преглед три национална и стандардног оквира Европске уније за услуге менталног здравља или услуге социјалне заштите, које се не пружају искључиво у заједници. Ови стандарди квалитета имају неке заједничке карактеристике: (1) стављају корисника у центар и усмерене су на унапређење квалитета услуга; (2) нису обавезни; (3) израђени су на начин да буду јасни општој јавности, корисницима, њиховим породицама и старатељима; (4) дизајнирани су тако да се на основу њих могу процењивати услуге те да се на основу тога може вршити њихово плаћање; (5) у складу су са националним политикама у овој области и стратегијама; (6) односе се и на заштиту менталног здравља и социјалне услуге; и (7) могу да их примењују сви актери релевантни за пружање услуга у овим областима. На крају су приказани функционални стандарди у социјалном систему Републике Србије, и указало се на недостатак координације између ових и стандарда услуга у здравственој заштити, релевантних за бригу о особама са менталним и интелектуалним потешкоћама.

ç