Изабери језик:

Жељко Никач

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Криминалистичко-полицијска академија, Београд.

периодика

ПРАВНИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ МЕХАНИЗМИ ЕКСТЕРНЕ КОНТРОЛЕ РАДА ПОЛИЦИЈЕ

Истраживање полази од основне претпоставке да је контрола рада полиције изузетно значајна због осетљивости послова које овај орган за примену закона обавља, могућности повреде људских права и грађанских слобода. Циљ истраживања је да се укаже на надзор који треба да обезбеди ограничење апсолутне власти, законитост у раду и једнакост грађана пред законом. Видови екстерне контроле полиције су парламентарна, контрола извршне власти, правосудна, контрола покрајине и локалне самоуправе, независних институција и јавности. У раду су методолошки истражени и анализирани егзактни показатељи примене механизама контроле рада полиције у Републици Србији. Према резултатима истраживања поједини државни органи у потпуности користе механизме контроле и адекватно их евидентирају, док их други не користе у довољној мери или евидентирају неадекватно. У закључним разматрањима је изнето да постоје задовољавајући правни и институционални механизми за екстерну контролу полиције, али је неопходно побољшати примену закона у духу једнакости грађана пред законом.

периодика

ЗАШТИТА НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПРОЦЕСУ МЕЂУНАРОДНИХ ИНТЕГРАЦИЈА

Достизање и заштита националних интереса се, традицинално, везује за стање безбедности државе и нације: национална безбедност управо подразумева несметано достизање, уживање и развој националних вредности и извесност реализовања националних интереса, одсуство претњи по националне вредности и интересе, као и одсуство страха да ће бити угрожени. Од способности држа­ве да правилно утврди и ефикасно реализује националне интересе, зависи и степен безбедности друштва, државе и међународне заједнице. Политика спровођења националних интереса је сложена и у дисперзији између реалних националних потреба, интереса друштвених, политичких и неформалних (интересних и лобистичких) група, националне моћи, стања националне и међународне безбедности, националног и међународног права, спољне политике дру­гих држава и политике међународних организација. Уз то, у пропагирању националних интереса државници некада нису објективни, а честе промене режима у транзицијским државама неретко условљавају и драстичну промену агенде националних интереса. Најзад, опречност ставова у погледу декларисања и начина достизања националних интереса може да подстакне конфликте националних и међународних размера, посебно у друштвима са неразвијеном толеранцијом, безбедносном и политичком културом, и у којима и не постоји континуитет у вођењу националне политике. У тако турбулентним околностима није једноставно дефинисати и достићи националне приоритете, а тиме ни осигурати националну безбедност. У таквој ситуацији се налази и Република Србија, као земља у транзицији која тежи међународним интеграцијама.

периодика

КАПАЦИТЕТИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У ПРЕВЕНТИВНОЈ ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Локална самоуправа мора бити оспособљена за превентивну заштиту животне средине, јер се угрожавање животне средине управо и дешава на њеној територији, без обзира да ли последице наступају у локалним, националним или глобалним размерама. Предмет рада обухвата сагледавање и разматрање надлежности локалне самоуправе у превентивној заштити животне средине и у анализи њене оспособљености за спровођење у пракси законских превентивних норми у овој области. Циљ овог рада јесте анализа капацитета локалне самоуправе за спровођење законских одредби у превентивној заштити животне средине и оцена потребе јачања капацитета локалне самоуправе. Да би се дошло до релевантних сазнања, методолошки приступ је усмерен у два правца. Први, који се заснива на анализи најбитнијих законских прописа који одређују надлежност јединица локалне самоуправе у превентивној заштити животне средине. Други правац се односи на истраживање капацитета јединица локалне самоуправе да преко својих органа ефикасно спроводе законске превентивне норме о заштити животне средине. Овај приступ се заснива на  анализи, компарацији и оцени одговарајућих делова текстa у појединим стратешким документима и у годишњим извештајима о стању животне средине, као и у коришћењу других релевантних извора.

 

ç