Изабери језик:

Здравко Скакавац

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет за правне и пословне студије др Лазар Вркатић, Универзитет Унион, Београд

периодика

„ФИШИНГ“ ‒ ИЗАЗОВ У ЗАШТИТИ БЕЗБЕДНОСТИ ПОДАТАКА КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТА

Циљ истраживања у раду је анализа једног од облика високотехнолошког криминала, који носи назив фишинг („пецање“). Истраживањем је утврђено да је број фишинг превара широм света у порасту из године у годину, са великим штетама. Облици и начини извршења овог вида преваре еволуирали су током времена и постали све софистициранији и самим тим, тежи за откривање. Показало се да су фишинг нападима погођени не само грађани, већ и привредни субјекти и важне државне институције. У раду су приказани примери фишинг напада у свету и у Републици Србији. Анализа је показала да је Република Србија све више угрожена услед фишинг напада и да не постоји lex specialis којим је уређено ово питање. Утврђено је да је неопходно предузети бројне превентивне мере за спречавање крађе приватних података и других значајних информација. То подразумева повећан опрез код отварања мејлова, пажљиво читање њиховог садржаја, избегавање „клика“ на сумњиве линкове чиме се активирају малициозни софтвери, повећан опрез код електронске трговине и коришћења кредитних картица и друге мере. У раду је указано на потребу доношења посебног закона који би уредио област фишинг преваре, као и пооштравање казнене политике. У раду су коришћени нормативни метод и правно-логички методи индукције и дедукције.

периодика

СКАНДАЛ „КЕМБРИЏ АНАЛИТИКА“ – НОВИ ИЗАЗОВ У ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ?

У овом раду је анализирана афера у вези са компанијама Фејсбук и Кембриџ аналитика, у светлу нове Уредбе ЕУ у области заштите података (GDPR). Анализа је показала да постоји велика потреба за ефикаснијом заштитом личних података корисника на интернету. Такође, анализа је показала на који начин су вршене злоупотребе личних података. С обзиром да се нова Уредба може примењивати и ван граница Европске уније, у вези са њеном екстериторијалном применом указано је на неколико кључних проблема. Прво, утврђено је да у пракси постоје тешкоће у вези са спровођењем Уредбе. Друго, анализа је показала да се у случају екстериторијалне примене Уредбе јавља проблем сукоба јурисдикција. Треће, нису довољно развијени механизми за решавање сукоба закона између различитих држава. Решење представља закључивање билатералних међународних уговора између Европске уније и трећих земаља. На овај начин би се омогућила примена Уредбе и у државама које нису чланице Уније. У истраживању су коришћени нормативни метод и правно-логички методи индукције и дедукције.

периодика

ПРИСТУПАЊЕ СРБИЈЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ – АКТУЕЛНИ БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВИ, ПРЕТЊЕ И РИЗИЦИ

Република Србија је већ одавно започела процес приступања Европској унији (у даљем тексту: ЕУ). Међутим, на том путу стоје бројни оптерећујући фактори, изазови, ризици, па и претње. Да би се тај процес довео до краја, неопходна је промишљена и добро избалансирана политика државе, којом ће се првазићи све препреке које на том путу стоје. Стратегијом националне безбедности Србије (у даљем тексту: Стратегија НБ Србије) из 2009. године утврђени су приоритети националне бвезбедности у наредном периоду. У међувремену, у складу са свим безбедносним импликацијама на ширем плану указала се и неминовна потреба да се постојећа Стратегија реформише. На то је утицала актуелна безбедносна проблематика у свету, у региону Западног Балкана, а посебно актуелни Бечки и Бриселски преговори и споразуми између Србије и самопроглашене тзв. државе Косово. У том смислу, актуелна политика војне неутралности и однос Србије са НАТО алијансом и Русијом, веома су битни у процесу евроинтеграција Србије. Због тога су на нивоу државе покренуте значајне активности на редефинисању одређених приоритета, како би се процес приступања ЕУ привео крају у реално могућем времену. Циљ овог рада је управо да се укаже на бројне оптерећујуће факторе, изазове, ризике и претње који стоје на путу евроинтеграција Србије.

периодика

ДОБРОСУСЕДСКИ ОДНОСИ НА БАЛКАНУ КАО УСЛОВ ЗА ПРИСТУПАЊЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: ПРЕПРЕКА ИЛИ ДОБРА ПРАКСА?

Овај научни рад показује да се питање добросуседских односа на Балкану као услова за придруживање ЕУ, мора посматрати пре свега кроз правну димензију засновану на постојећем легислативном оквиру ЕУ којим се уређује сам ток и услови пријема у ЕУ. У досадашњој пракси земаља Балкана, у овом раду обрађеној кроз четири студије случаја међусобних спорова између земаља кандидата и/или земаља чланица (Хрватске, Србије, Црне Горе, БЈР Македоније и Грчке), види се да је често пријем у ЕУ имао и политичку димензију. Закључак који се у истраживању намеће је да би у будућем периоду ЕУ, приликом процеса придруживања земаља суседа на Балкану, требало строго да инсистира на избегавању било какве политичке димензије у решавању њихових међусобних спорова, што ће и сам процес придруживања знатно унапредити и олакшати.

ç