Изабери језик:

Вишња Станчић

Искуство

Институт за политичке студије

Едукација

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Докторант

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Дипломске студије

2008

Вишња Станчић је истраживач сарадник у Институту за политичке студије, секретар редакције часописа Национални интерес. У истраживању се бави модерним историјом идеја и политичким идеологијама, нарочито историјом и теоријом либерализма. Објавила неколико радова у домаћим научним часописима и страним зборницима (Lucian Blaga University of Sibiu).

периодика

ЛИБЕРАЛИЗАМ И ДЕМОКРАТИЈА: СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ

У овом раду се разматра однос између либерализма и демократије, политичких идеологија које представљају две компоненте данас тако интригантног појма и праксе либералне демократије. Однос либерали­зма и демократије разматра се кроз анализу њихових међусобних сличности и разлика. Најпре се указује на оно што повезује ова два уређења, а затим на оно што их раздваја и што као такво представља основ за њихов потенцијални сукоб. Циљ рада је да се на основу теоријског разматрања нормативних појмова либе­рализма и демократије укаже на могућност њиховог међусобног супротстављања. Дакле, у овом раду од­нос између либерализма и демократије бива проблематизован осветљавањем конститутивних елемената ових двају учења.

 

периодика

ДЕМОКРАТИЈА НА ЗАЛАСКУ: АУТОРИТАРНО-ТОТАЛИТАРНА ПРЕТЊА

Приказ књиге: Зоран Видојевић, Демократија на заласку: ауторитарно-тоталитарна претња, Институт друштвених наука, Београд 2010.

 

периодика

ПОВЕЗАНОСТ ПОЛИТИЧКИХ И ЕКОНОМСКИХ РЕФОРМИ У ПРОЦЕСУ ТРАНЗИЦИЈЕ - ИСКУСТВО ТРАНЗИЦИОНИХ ЗЕМАЉА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СРБИЈУ

У овом раду аутори се најпре баве анализом феноме­на транзиције са посебним освртом на транзициони процес у Србији од октобарских промена 2000. годи­не до данас. Транзиција, која означава темељне друштвено-политичке промене, представља важан појам политичке теорије и праксе, а због своје актуелности и данас се налази у жижи интересовања стручне и шире јавности, не престајући да изазива бројне поле­мике. Затим се, на основу теоријских разматрања и мноштва економских показатеља, као и искуства земаља које су прошле кроз транзицију, даје негативна оцена досадашњег тока транзиције у нашој земљи. У другом делу рада аутори се детаљније баве економским реформама, као и анализом искустава различитих транзиционих привреда. На основу ових теоријских и емпиријских анализа, долази се до закључка да су политичка и економска трансформација међусобно условљене. Методе коришћене у овом раду јесу аналитичка, епистемолошко-сазнајна и компаративна ме­тода, као и методе економских и социолошких наука, што је омогућило мултидисциплинарни приступ.

 

периодика

НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ И ПОЛИТИКА УСЛОВЉАВАЊА ММФ-А

У овом раду аутори се најпре баве анализом појма неолиберализам, који данас представља преовлађујућу економско-политичку доктрину и систем вредно­сти и као такав представља интригантан појам по­литичке теорије и праксе. Образлаже се настанак и развој система неолиберализма и показује се у којим елементима се разликује у односу на класични либерализам. Затим се показује да се систем неолибералног капитализма, по мишљењу аутора, пре свега састоји у потчињености политике и демократских институција првенствено профиту. Оваква неолиберална стратегија оличена је, између осталог, у политици условљавања ММФ-а, па се аутори даље баве разматрањем ове политике, као и давањем критичких оцена њених циљева и резултата. На основу ових теоријских анализа и мноштва емпиријских индикатора аутори указују на постојање кризе легитимитета демократије, односно на супротстављеност политике корпоративне државе и циљева демократске политике.

 

периодика

ПОЈАМ ПОЗИТИВНЕ И НЕГАТИВНЕ СЛОБОДЕ - АНТИЧКО И МОДЕРНО СХВАТАЊЕ СЛОБОДЕ

Аутор се у овом раду бави појмом слободе као друштвеним феноменом, не и филозофским проблемом слободне воље (сложићемо се са Кантовом полазном претпоставком да је човек слободно биће). Овај интригантни појам и један од најзлоупотребљенијих у друштвеној теорији, релевантан је како на плану vita contemplativa тако и на плану vita activa. Јасно је да овде није реч о чисто академском питању: идеја слободе одувек је играла кључну улогу не само у етичкој тео­рии него и у политичкој пракси, па је изучавање овог проблема од несумњивог значаја. Аутор се најпре бави разматрањем античког и модерног схватања слобо­де, и на основу ових анализа показује у чему се састоји разлика између ових концепата. Затим се разматрају појмови позитивне и негативне слободе, и долази се до закључка да позитивна и негативна слобода, уколико се схвате као апсолутни захтеви, могу доћи у сукоб. Питања која се такође разматрају у овом раду јесу: да ли је слобода интринсична или инструментална вредност, као и да ли је држава средство или циљ по себи. Када је реч о разматрању слободе, показује се да је методолошки индивидуализам једини теоријски и методолошки легитиман приступ проблему слободе.

периодика

ФИЛОЗОФСКИ ТЕМЕЉИ ЛИБЕРАЛИЗМА

У овом раду аутор се најпре бави разматрањем филозофских претпоставки либерализма, односно настојањем либералних мислилаца да свој захтев за важењем либералних принципа и своју приврженост либералним вредностима заснују на универзалним аргументима. У оквиру либералне традиције, коју одликује богата историјска разноврсност, издвајају се три посебне струје у образлагању либералних принципа: учење о природним правима, утилитаристичка теорија и уговорни приступ. У раду се даље разматрају специфичне аргументације ових приступа у испитивању сопствених темеља, као и њихови евентуални недостаци. Други део рада посвећен је испитивању односа либералне теорије и просветитељског покрета, односно вредности и постулата које ове две интелектуалне традиције деле. С обзиром на специфичну концепцију човека и историје, на којој су ове две традиције утемељене, разматра се у којој мери се либерализам као доминантна политичка теорија модерног доба ослања на идеје не мање утицајног и значајног покрета Просветитељства.

периодика

Приказ књиге: Jamil Jreisat, GLOBALISM AND COMPARATIVE PUBLIC ADMINISTRATION, Taylor & Frances Group, 2011.

Приказ књиге: Jamil Jreisat, Globalism аnd Comparative Public Administration, Taylor & Frances Group, 2011.

периодика

МАКИЈАВЕЛИ

Приказ књиге: Коста Чавошки, Макијавели, Orpheus, Нови Сад, 2008.

периодика

ЛИБЕРАЛНА ДЕМОКРАТИЈА КАО ОСТВАРЕЊЕ СЛОБОДЕ

У овом раду се анализирају појмови либерализма и демократије који представљају компоненте либералне демократије, друштвено-политичког уређења које се сматра оптималним оквиром за институционализацију слободе. Либерална демократија та­ко по многима представља политички идеал који је однео превагу над осталим политичким идеологијама, и коме, сходно томе, треба тежити. Зато се сматра релевантним истраживање о томе шта чини суштину либералне демократије и на који начин, односно захваљујући којим механизмима, она успева да оствари овај циљ. Најпре се разматрају нормативна одређења либерализма и демократије тако што се показује у чему се састоје ова два учења , а затим се пока­зухе у каквом све односу могу бити ова два уређења. Циљ рада је да се на основу ових анализа покаже зашто се либерална демократија може сматрати оптималним правно-политичким поретком за остварење слободе, и које су то вредности и идеали оваквог уређења који имају ранг цивилизацијских тековина.

периодика

ДЕМОКРАТИЈА И РАЦИОНАЛНОСТ

У овом раду изложене су основне претпоставке и резултати теорије рационалног избора на индивидуалном и колективном нивоу, као и инхерентни проблеми са којима се ова теорија суочава. Уколико демократију схватимо као процедуру (односно метод агрегације датих преференција појединаца), која треба да задовољи одређене услове рационалности и етичности, показује се да не можемо да формулишемо такав метод групног избора. Полазећи од оваквог агрегативног концепта демократије, Кенет Ероу (Kenneth Arrow) изводи дедуктивни доказ о немогућности демократског друштвеног избора. Затим се указује на одређене тешкоће са којима се суочава овакав концепт демократије, као и могући начи­ни да се оне превазиђу. Последњи део рада посвећен је концепту делиберативне демократије, који се јавља као одговор на проблеме агрегативног концепта.

периодика

РОЛСОВА ИДЕЈА ЈАВНОГ УМА

У овом раду аутор се бави Ролсовом идејом јавног ума, затим примедбама изнетим у вези са овим концептом, као и могућим одговорима на њих. Уколико пођемо од чињенице постојања дубоких доктринарних подела у модерним демократским друштвима, намеће се питање о томе како осигурати основу за јединство друштва, односно како постићи сагласност око фундаменталних питања која се односе на основе политичког поретка. Другим речима: како обезбедити стабилност и кооперативност у друштву чији чланови нису припадници исте вере, нити деле иста морална уверења? Према Ролсу, управо ово представља главни проблем демократских друштава. У том смислу, у раду ће бити разматран Ролсов пројекат политичког либерализма, који представља могуће решење поменутог проблема. У оквиру овога, бице анализирани појмови рационалности и разложности, као и концепт преклапајућег консензуса. Напокон, у светлу поменутих разматрања, бавићемо се питањем да ли су, и могу ли бити, компатибилне демократија и свеобухватне доктрине, религијске и нерелигијске.

периодика

ОДНОС ЛЕГИТИМИТЕТА И ЛЕГАЛИТЕТА: ФИЛОЗОФСКИ И ПРАВНИ АСПЕКТ

Појам легитимитета један је од кључних теоријских проблема како филозофије политике, тако и филозофије права, што указује на то да концепт легитимитета у себи нужно садржи филозофски и правни аспект, па је тако потребан мултидисциплинарни приступ како би се овај појам темељно истражио и разумео. Следствено томе, појам легитимитета неодвојив је од појма легалитета (и vice versa) и тиче се утемељености, моралне оправданости и ваљаности правног и, шире посматрано, политичког поретка. У најопштијем смислу појам легитимитета везан је за проблем оправдања државе са моралног становишта, што даље имплицира нужну повезаност овог појма са феноменима моћи, власти и државе, са једне стране, и категоријом људске слободе, морала и вредности, са друге. У тексту се анализира однос између легитимитета и легалитета са два подједнако важна аспекта и дају се и неки упечатљиви примери сукоба ова два темељна начела уз одговарајуће закључке.

периодика

ЛИБЕРАЛИЗАМ И КОНЗЕРВАТИВИЗАМ: ДВЕ АЛТЕРНАТИВНЕ ПОЛИТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ МОДЕРНОГ ДОБА

У овом раду аутор ће се бавити упоређивањем конститутивних идеја либерализма и конзервативизма на апстрактном плану, који представљају политичке теорије модерног доба. С обзиром на овај циљ истраживања, најпре ћемо покушати да одредимо идентитет саме конзервативне мисли. Сходно томе, аутор ће изложити и анализирати три централне доктрине конзервативизма које се ослањају једна на другу: традиционализам, скептицизам и органицизам. У другом делу рада аутор ће покушати да покаже у чему се огледају кључне разлике између либералног и конзервативног погледа на свет. У том циљу биће представљена мелиористичка филозофија историје и специфична либерална концепција човека као прогресивног бића. Такође, биће речи о схватању политике као науке о владању, односно о томе да ли она треба да буде заснована на искуству и традицији или, пак, на апстрактним политичким принципима и идеалима. У том смислу, политичке институције могу да се посматрају као резултат рационалног избора, што представља либерално гледиште, или, пак, оне представљају резултат традиције и акумулираног историјског искуства једног народа, према схватању конзервативаца. Најзад, у последњем делу рада, аутор ће покушати да покаже како одређене идеје конзервативизма могу да послуже као корекција извесних слабости либералне теорије.

ç