Изабери језик:

Весна Станковић Пејновић

Искуство

Институт за политичке студије

Едукација

Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу

Докторске студије

2008

Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу

Магистарске студије

Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу

Дипломске студије

1995

Др Весна Станковић Пејновић је научни сарадник у Институту за политичке студије. Аутор је више научних радова, као и монографије “Лавиринти моћи - Политичка филозофија Фридриха Ничеа” (Медитеран, 2014). Ментор је на докторским студијама Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу. Чланица је редакције часописа Интернатионал Лаw Ревиеw - Цанадиан Центер оф Сциенце анд Едуцатион, као и неколико других међународних публикација.

периодика

КУЛТУРАЛНА АНАЛИЗА ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ И ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА КАО РЕФЛЕКСИЈА НА ДОГАЂАЈЕ ИЗ 1968.

Циљ рада је повезивање историјских чињеница везаних за економску политику и регулацију друштвених односа у СФРЈ са анализом културне логике замењивања комунистичког утопизма потрошачким антиутопизмом, што је резултанта немогућности политичких елита да пронађу решење за све већу диспропорцију између самоуправних, колективних процеса производње и личне имагинације о благостању кроз потрошњу и поседовање, као последице економске либерализације. Рад је заснован на културалној анализи „дијалектичких слика“, прокламованих друштвено-политичких пракси и улоге бирократије у раслојавању друштва те театралној побуни студената на десоцијализацију друштва и борбу за бољег човека.

периодика

ТОТАЛИТАРИЗАМ КАО ОБЛИК МЕДИЈСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ СТВАРНОСТИ

У тоталитаризму је разорено друштво функција тоталне државе. Тотална владавина се заснива на тоталној моћи над свим сегментима друштвеног живота. Тоталитаризам је хаос који се организовано проводи у поретку перманентног терора. Тоталитарна диктатура се не темељи на метафизичкој идеји радикалног зла већ на повезаности идеологије и терора у разарању модерних темеља слободе и демократије. Познатим појмом тоталитаризма тешко је прецизно обухватити сложеност збиље у модерним друштвима и њиховим новим начинима егзистенције у доба владавине техносфере уз велику помоћ нових технологија и нових медија. Циљ рада је показати да у тоталитарном схватању државе, култура постаје идеолошко средство или сврха владања масама на темељу медијске конструкције стварности и обликовању човека каo „усамљене гомиле“ са крајњим циљем стварања „новог светског тоталитарног поретка“.

периодика

ПОЛИТИКА КАО МОЋ КОД МАКИЈАВЕЛИЈА И НИЧЕА

Аутор у раду полази од питања да ли данас у доба универзалних слобода и једнакости, изграђене демократске институције стварно осигуравају праведност, слободу и једнакост или имамо онолико права колико имамо моћи? На темељу таквог става значај истраживања се базира на тези да се иза великих слободарских идеја, идеје доминације у политици која није остварење слободе него остварење моћи. У раду се на примјерима ставова Макијавелија и Ничеа показује перспектива сагледавања политике као моћи, методом успоредне анализе. За Макијавелија, Чезаре Борџија посједује врлину коју карактеризира храброст, одважност и снага за промјене, док Ниче сматра да Наполеон има „активну снагу“, способност за умјетност насиља и организирања које су потребне у изградњи државе. Њихов циљ је обнова, супротно декадентној теорији једнакости и моралности сажаљења, политичких теорија и државног устројства које су утемељене на патосу дистанце и поретку по ранговима. Циљ рада је показати како виши човјек или владар може исказати своју иморалну моћ без ограничења у политичком оквиру и ако имају довољно снаге држава је примарно инструмент њихове моћи то јер је воља ка моћи темељ филозофије политике.

периодика

ЕВРОПЕИЗАЦИЈА ИЗ КОЛОНИЈАЛНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Дискрепанција моћи између ЕУ и земаља кандидата je енормна, те je потребно запитати се колико стварне слободе земље кандидати уопште имају у приступним преговорима. У раду се Нова Европа сагледава као ново-вековна и империјална структура у процесу проширења са својом опширном и строгом политиком условности. Кроз проширење, Унија je у могућности да докаже своју контролу над нестабилним и сиромашним суседима. Утемељен на тим предусловима, мотив рада je да прикаже спољну политику ЕУ као потпуно империјалистичку. Нове земље могу приступити ЕУ, али након што дозволе имплементацију све шире листе услова у законодавни систем. Са формалним усвајањем целокупног европског законодавства и регулација нове земље не постају једнаке са старим земљама ЕУ, него постају колоније. Циљ рада je доказати да кроз вешту употребу политичке и економске условности ЕУ добива економску контролу над нестабилним и осиромашеним делом континента и нове државе постају нове колоније зато јер увозе стране вредности и цивилизацијске моделе без задршке и без критике.

периодика

КОЧА ПОПОВИЋ, ДУБОКА ЉУДСКА ТАЈНА

Приказ књиге: Душан Чкребић, Коча Поповић, дубока људска тајна, Службени гласник, 2012, стр. 437.

периодика

„МЕКА“ МОЋ ВЛАДАРА НОВОГ ДОБА

Циљ рада је показати прикривен заокрет од демократије ка корпоративној власти као процеса стварања новог света, обликованог од стране владајуће класе чија финанцијска и политичка моћ користи све најважније комуникацијске институције модерног друштва. Та нова елита протеже своју друштвену моћ деловањем на транснационалном нивоу и не изражава интересе поједине националне државе. Они шире своју меку моћ кроз међународне економске институције (СТО) политичку/војну (НАТО) или културолошким или идеолошким достигнућима (ЕУ, либерализам) користећи разне облике индиректне или директне облике контроле како би успоставили неолибералну агенду диљем целог света  и проузрокујући систематске промене. Иако постоје снажни отпори тим трендовима, садашњи процеси ће бити само одгођени, али не и заустављени јер они само представљају логичну последицу саме динамике система. Владајуће елите користе високе вредности пропаганде и меке моћи у својој намери да „убеде“ појединце и земље у њиховој имплементацији. У раду је кориштен приступ истраживања основног значења Новог доба и владавине владајуће класе и утицаја њене меке моћи у њиховој међусобној корелацији. Закључак рада је да нова владајућа класа остварује свој циљ стварајући једну светску владу коришћењем своје меке моћи. Током времена ће националне државе постојати, али са умањеном суверености. Њихова моћ се преноси на нову транснационалну владајућу класу која на глобалном нивоу делује на дуалним основама „управљања кризом“ и глобалним планирањем са циљем  успоставе међународне „технократске диктатуре“ у постиндустријском, информацијском друштву.

периодика

ТОМА ПИКЕТИ, КАПИТАЛ У XXI ВЕКУ

Приказ књиге: Тома Пикети, Капитал у XXI веку, Академска књига, Нови Сад, 2015, 715 стр.

периодика

ПОВРАТАК ЕВРОПЕ, ЊЕНЕ СУЗЕ, ДЈЕЛА И СНОВИ

Приказ књиге: Rob Rieman, Povratak Europe. Njene suze, djela i snovi, TIM press, Zagreb, 2016, 61 str.

периодика

ДЕМОКРАТСКА ИДЕОЛОШКА ПРОПАГАНДА У СЛУЖБИ КАПИТАЛА

Пропаганда ствара уверење да су демократија и радикални капитализам нужно повезани, не само један са другим, него и са модернитетом, напретком и реформама. Демократски дискурс у служби пропаганде настоји уверити грађане да су неолиберални концепти једини рецепти стабилности и демократије иако приватизација и слободна трговина, два темељна дела структуралних реформи никако нису повезане са стварањем стабилности. Пропаганда је могућа и врло често успешна зато јер је људско понашање подложно обликовању те нема свој простор у идеолошкој, већ у психолошкој сфери. Циљ пропаганде у чијој крајњој инстанци се налази корпоративни капитал је манипулисати свешћу људи и створити симулирану стварност у којој отуђење одговара хајдегеровском облику забораву бића, али и забораву човека јер више нема бића ни човека, већ само потрошне робе безгранично искористиве. Пропаганда као вештачко божанство, аутономна сила, ствара само себе и намеће сопствена правила према којима свака критичка свест нестаје, производећи масовну свест. Капитал и контрола медија, у комбинацији са „доктрином шока“ одлично је оружје у имплементацији „уметности политике“. Циљ рада је доказати да неолиберална идеологија, као идеологија апсолутности капитала, уз помоћ пропаганде медија, ствара друштво спектакла и води рат за освајање свести и обликовању човека према задатој форми.

ç