Изабери језик:

Урош В. Живковић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

периодика

ЕВРОПСКА УНИЈА КАО ГЛОБАЛНИ АКТЕР РЕФОРМЕ СЕКТОРА БЕЗБЕДНОСТИ И ИСКУСТВО СРБИЈЕ

Европска унија последњих година све више тежи да се промовише и као глобални безбедносни актер кроз различите механизме и инструменте спољног деловања. Ту своју улогу Европска унија остварује на више начина, а један од њих је и подстицање, помагање и рад на реформи сектора безбедности у државама од интереса за Унију и њене државе чланице. Аутори кроз анализу процеса концептуализације реформе сектора безбедности, правног и институционалног оквира за деловања Европске уније у том пољу, као и приказа њених активности на примеру Србије и једне посебне мисије управљања кризом у Гвинеји Бисао, нуде одговоре на питања како, којим инструментима и са којим успехом Европска унија помаже државама које пролазе кроз постконфликтну и постауторитарну трансформацију у реформи сектора безбедности. Упркос великом труду који улаже, ипак нема довољно развијену стратегију, ни механизме да тај процес спроведе до краја, тако да се она, још увек, не може сматрати успешним глобалним актером у реформи сектора безбедности, посебно не у државама које не изражавају жељу да постану њене чланице.

периодика

НАРУШЕНИ БИЛАТЕРАЛНИ ОДНОСИ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ И БЕЗБЕДНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Предмет овог истраживања је однос нарушених билатералних односа држава Западног Балкана и безбедности Европске уније (ЕУ) који се истражује кроз употребу класификације нивоа конфликтности одређеног билатералног односа који даје др Марта Зорко. Иако се ова класификација, која обухвата четири нивоа конфликтности и разврстава их у спорове или сукобе, користи за истраживање билатералних граничних спорова, сматрамо да иста представља најпогоднији оквир за ово истраживање. Истраживање нарушености билатералних односа и регионалне сарадње на граничним појасевима Европске уније, који представља и Западни Балкан, постаје изузетно значајно ако узмемо у обзир да су неке од највећих претњи за ЕУ тероризам, пролиферација оружја за масовно уништење и нелегалне миграције, за чије је спречавање потребна добра сарадња држава региона. Резултати истраживања указују на то да регион Западног Балкана још увек није трансформисан у мирољубиву заједницу и да се још увек налази на нивоу коегзистенције. Такође, истраживањем је утврђено да билатерални односи Македоније представљају највећи безбедносни изазов за ЕУ, будући да је идентификовано да она има два нарушена билатерална односа на нивоу сукоба који су социјеталне природе и са државама које су већ чланице Европске уније. Такође, спроведено истраживањеуказује на то да је нарушеност тзв. социјеталних односа трајнија и интензивнија, док се они око границе могу решавати и судским путем, као у случају Хрватске и Словеније.

периодика

ПОЛИТИКА ПРОШИРЕЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ИЗМЕЊЕНОМ СТРАТЕШКОМ ОКРУЖЕЊУ

Политика проширења Европске уније се до сада сматрала најуспешнијим спољнополитичким инструментом који ЕУ има на располагању. Њен домашај може се посматрати кроз нормативну, институционалну и реалистичку перспективу у зависности којем њеном фактору се даје примат. Политика проширења је настала у контексту (геополитичког) структуралног прекомпоновања међународног система после Хладног рата и има стратешки значај за ЕУ. Међутим, стратешко окружење ЕУ се променило. Док се структура униполарног међународног система поново мења и иде ка хибридној верзији мултиполарности (унимултиполарност), дотле се ендогени фактори и кризе унутар ЕУ умножавају и добијају на сложености. Циљ овог чланка је да истражи како се ЕУ прилагођава овим политичким околностима и које је место и улога политике проширења у том процесу, те које су њена данашња обележја. Имајући у виду спољашње и унутрашње притиске на политичко одлучивање у ЕУ и њеним државама чланицама, те промену приоритета на политичкоj агенди изазване тим притисцима, политика проширења ће врло вероватно изгубити на значају. Процеси саморефлексије и редефинисања „европског пројекта“ ће бити приоритет политичких елита Европе у наредним годинама, док ће проширење постати од секундарне важности, иако неће у потпуности нестати, посебно не на Балкану.

ç