Изабери језик:

Тања Игњатовић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Аутономни женски центар, Београд.

периодика

НАСИЉЕ У ИНТИМНОМ ПАРТНЕРСКОМ ОДНОСУ: РОДНА АСИМЕТРИЈА ИЛИ РОДНА СИМЕТРИЈА

Насиље према женама последњих петнаест година у Србији добија све већу пажњу опште и стручне јавности. И поред тога постоји доста неразумевања основних карактеристика феномена, чак и код професионалаца, што умањује ефекте постојећих ме­ра и политика, укључујући и заштиту жена. У раду су приказани главни изазови у вези са разумевањем родне димензије насиља у интимном партнерском односу. Насупрот тенденцији да се жене у партнерској релацији прикажу једнако физички агресивне као и мушкарци, бројна истраживања распрострањености, учесталости и последица потврђују да је насиље мушкараца према женама озбиљније, да га чине тежа и учесталија дела, већег распона манифестација и са тежим последицама. Мушкарци и жене могу подједнако да изразе агресију током сукоба, али када се ради о насиљу које је мотивисано контролом, које не зависи од ситуације, већ је више системске природе, родна асиметрија је јасна. Резултати анализе недвосмислено потврђују да је неоправдано представљати насиље у интимном партнерском односу родно неутралним појмовима. Родна перспектива треба да је у основи свих мера за заштиту и подршку жртава насиља у интимном партнерском односу.

периодика

РАЗУМЕВАЊЕ НАСИЉА ПРЕМА ЖЕНАМА ЗЛОУПОТРЕБОМ ДЕЦЕ

Текст фокусира пажњу на сложени феномен насиља према женама злоупотребом или злостављањем деце, чији ризик од појаве расте у периоду раздвајања и развода партнера, укључујући и период постразводног родитељства. Приказани су кључни налази истраживања о повезаности насиља према женама и злостављања деце, укључујући и истраживања у нашем контексту. Наведене су кључне последице насиља у партнерском односу за децу и за родитељство, с посебним нагласком на период раздвајања и развода, као и на поверавање деце и одржавање личних односа са родитељем којем деца нису поверена. Ове ситуације увећавају безбедносне ризике за жене и за децу, али нису праћене одговарајућим институционалним реакцијама – стручним проценама, судским одлукама, мерама и услугама центра за социјални рад.  Сложеност проблема, фрагментарни приступ у концептуализацији кључних фемомена, њихова међусобна противречност, али и системске родне пристрасности, уз недостатак знања и ресурса, наводе се као узрок проблема које имају стручњаци. То захтева нове концептуализације родитељства у контексту насиља у партнерском односу, повезивање проблема са родним улогама, јасно именовање мушког насиља према женама и примарно усмерење интервенција на безбедност и подршку женама, као услов за заштиту деце, што је у складу и са циљевима који су прокламовани у Србији.

ç