Изабери језик:

Сузана Михајловић Бабић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет политичких наука, Универзитет у Београду.

периодика

СОЦИЈАЛНЕ РЕФОРМЕ У ПОСТКОМУНИСТИЧКИМ ДРЖАВАМА – ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ТРАНЗИЦИЈЕ СОЦИЈАЛНОГ МОДЕЛА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Након слома комунизма у Централној и Источној Европи између 1989. и 1991. године, у бившим комунистичким државама отпочео је процес опсежне економске, социјалне и политичке транзиције. Развој слободног тржишта и демократије у овим земљама резултирао је променама које су за циљ имале модернизацију националних система социјалне сигурности. Настојећи да укажу на основне карактеристике актуелног социјалног модела у Републици Србији, као и факторе који су допринели његовом креирању, аутори полазе од следећег истраживачког питања: који модел државе благостања је заступљен након три деценије транзиционог процеса? У раду се користе идеациона и институционална аргументација, којима се настоје објаснити постепени идеолошки заокрети у креирању програма система социјалне сигурности, док се истраживање заснива на анализи садржаја докумената. Закључна разматрања указују на то да социјални модел Републике Србије представља комбинацију свих социјалних модела, уз израженије елементе корпоративног социјалног модела услед карактеристика система социјалног осигурања, као и све присутније елементе либералног социјалног модела који се развијају под утицајем транснационалних монетарних институција.

периодика

ПРОЦЕНА ИЗАЗОВА ЗА ПРОФЕСИЈУ СОЦИЈАЛНОГ РАДА ОД СТРАНЕ СОЦИЈАЛНИХ РАДНИКА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

У овом чланку су приказани резултати из квалитативног дела истраживања „Изазови за професију социјалног рада након економске кризе у Републици Србији“. Циљ рада је да се идентификују изазови за професију социјалног рада из перспективе социјалних радника запослених у центрима за социјални рад у Републици Србији, у контексту реформе социјалне заштите. Истраживање је спроведено упућивањем упитника центрима за социјални рад, док је анализа 75 одговора социјалних радника извршена методом анализе оквира. Резултати истраживања су указали на системске проблеме везане за професију социјалног рада, на националном и локалном нивоу. Услови рада у Центру за социјални рад су оптерећени кадровским и организационим проблемима, при чему је безбедносни ризик један од кључних изазова. У оквиру специфичних изазова повезаних са обављањем послова социјалног рада, социјални радници су указали на комплекс проблема који се тичу обимне администрације, угрожене безбедности и изложености стресу и различитим облицима злостављања. Налази упућују на хитно предузимање мера у циљу заштите физичког и психичког интегритета социјалних радника, унапређења и других услова рада са најширим циљем унапређења положаја професије социјалног рада у националном контексту.

периодика

ПОЛИТИКЕ АКТИВАЦИЈЕ У ФУНКЦИЈИ НЕОЛИБЕРАЛИЗАЦИЈЕ СОЦИЈАЛНИХ ПРАВА У ЕВРОПИ НАКОН ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ

Економска криза која је захватила простор Европе 2008. године довела је, између осталог, и до пораста стопе незапослености и стопе сиромаштва у европским државама. С обзиром на утврђену међуповезаност незапослености са појавом сиромаштва, препорука Европске уније односила се на повећање запослености у државама чланицама. Предмет овог рада су програми активације на тржишту рада у европским државама од почетка економске кризе, док су циљеви одређени као дескрипција садржине националних програма активације на тржишту рада и класификација програма активације у односу на карактеристике програма и повезаност ових програма са програмима подршке минималном приходу. Рад је заснован на идеационом и институционалном приступу у истраживању, уз примену компаративне методе, студије случаја и анализе садржаја докумената. Резултати указују на постепено усклађивање политика активације на тржишту рада у државама Европе у правцу неолибералног модела активације, као и јачање условљености учешћем у овим активационим мерама за приступ програмима подршке сиромашној популацији.

периодика

РЕФОРМЕ ПЕНЗИЈСКИХ СИСТЕМА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ – ПРИМЕНА ОТВОРЕНОГ МЕТОДА КООРДИНАЦИЈЕ

Полазећи од премисе о нераскидивој повезаности политика држава чланица Европске уније, нарочито социјалне политике која се налази на пресецима комунитарних политика, координација се проширује и на питања из области пензионе политике. Изазови са којима се суочавају државе чланице су истоврсни, али не и природа њихових система социјалне сигурности услед чега је значајно отежано постизање консензуса на европском нивоу. Применом Отвореног метода координације настоје се, добровољно координисаном акцијом држава чланица, континуирано унапредити перформансе њихове пензионе политике. Циљеви рада су систематизација хронологије развитка координације у области пензија на европском нивоу, као и истраживање и верификација ефикасности примене овог Mетода на националном нивоу. Оцена ефективности Отвореног метода координације у овој области примене прати структуру рада кроз хронолошко идентификовање основних праваца реформи пензионе политике ЕУ, процедуралних карактеристика примене Отвореног метода координације у специфичној области и анализу релевантних индикатора за закључивање о резултатима процеса. Упоредна анализа установљених индикатора у трећем делу рада доводи до закључка о смањењу степена дивергенције исхода националних пензионих политика, као и приближавању политике држава чланица препорукама ЕУ.

периодика

СОЦИЈАЛНА АГЕНДА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – ПРИМЕНА ОТВОРЕНОГ МЕТОДА КООРДИНАЦИЈЕ У ПОЛИТИЦИ СОЦИЈАЛНЕ УКЉУЧЕНОСТИ

Социјална агенда Европске уније званично је успостављена седницом Европског савета у Лисабону 2000. године уврштавањем области социјалне укључености у координацију националних политика. Широка дивергенција система социјалне сигурности држава чланица отежавала је постизање консензуса о решавању проблема и изазова из ове области. Из тога је проистекла потреба да се, уз очување националних надлежности у области социјалне политике, развије нови механизам координације, другачији од строге законодавне процедуре, чиме је означен настанак Отвореног метода координације као софт методе. Циљеви рада су приказ развоја комунитарне политике социјалне укључености, анализа примене ОМК у овој области, као и истраживање резултата овог процеса на нивоу држава чланица. Кроз анализу развоја социјалне димензије ОМК, улоге актера и процедуралних правила примене метода систематизују се недостаци и предности процеса. Компаративном методом у завршном делу рада установљено је приближавање реформских праваца и исхода политика, уз присутан утицај структурних фактора различитих социјалних модела држава чланица.

периодика

ТРЕНДОВИ РЕДИСТРИБУЦИЈЕ БЛАГОСТАЊА У ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА БЛАГОСТАЊА

Начин редистрибуције социјалних бенефиција је кључан критеријум разликовања модела држава благостања у европској пракси. Системи социјалне сигурности широм Европе након економске кризе 2008. године реструктуирају социјална права. У складу са тим, главни циљеви рада су одређивање карактера и садржаја редистрибутивне политике у европским државама благостања након економске кризе, као и откривање праваца реформских политика у скоријем периоду. Aнализом трошења на социјалне бенефиције према типу и функцији утврдиће се обрасци редистрибуције на европском нивоу и на нивоу европских социјалних модела. Налази упућују на закључак да долази до проширивања редистрибутивне функције држава, повећавања јавних трошења и реструктуирања права у правцу смањивања декомодификације. Упркос приближавањима у формулисању и спровођењу социјалних права, државе либералног, корпоративног и социјалдемократског модела и даље задржавају карактеристике социјалног модела коме припадају.

ç